ШГ „Романија“ Соколац, са сједиштем у Сокоцу корисник је шума и шумског земљишта на подручју ШПП „Романијско“. Општина Соколац лежи на платоу Гласинца у подножју планине Романије. Гласинац је висораван са богатим пашњацима и ливадама на надморској висини изнад 850 m.
Романијско ШПП настало је спајањем бившег ШГ ,,Бистрица“ Црепољско и ШГ ,,Романија“ Соколац.
Подручје на сјеверу граничи са општином Хан Пијесак у Републици Српској, а у Федерацији БиХ са општинама Олово и Илијаш. На истоку граничи дијелом са општином Хан Пијесак, а дјелом са општином Рогатица. У јужном дијелу граничи са општином Пале и Рогатица, и на западу граничи са градом Сарајево у Федерацији БиХ.
Шумско – привредно подручје Романијско налази се на територији сљедећих општина:
| Шира категорија шума: | Површина у ha: |
| Високе шуме са природном обновом | 28,978.67 |
| Високе деградиране шуме | – |
| Шумске културе | 2,292.53 |
| Изданачке шуме | 6,458.01 |
| Површине подесне за пошумљавање и газдовање | 5,203.89 |
| Површине неподесне за пошумљавање и газдовање | 1,463.80 |
| Узурпације | 564.48 |
ШПП „Романијско“ је подијељено на десет привредних јединица:
| Привредне јединице: | Површина у ha: |
| Жеп-Куштравица | 6,526.76 |
| Ратак-Деветак | 1,039.57 |
| Ракитница | 3,162.53 |
| Романија-Гласинац | 12,401.71 |
| Каљина-Биоштица | 15,672.07 |
| Горња Ступчаница | 751.06 |
| Вогошћа Буложи | 1,581.54 |
| Вучја Лука | 1,137.47 |
| Требевић | 1,309.94 |
| Касиндолска ријека | 1,378.72 |
Према хоризонталном рашчлањењу шумске вегетације у бившој Југославији ШПП „Романијско“ припада Области унутрашњих динарида, Подручју источнобосанске висоравни, Романијском и малим дјелом Озренскоокругличком рејону. Дјелимично у свом југозападном дијелу припада и југоисточнобосанском подручју.
„Романијско“ ШПП према Еколошко – вегетацијској рејонизацији Босне и Херцеговине, припада области унутрашњих Динарида, коју карактерише надморска висина од око 500 до 2.300 m. Међутим, највећи дио ШПП се налази у распону од око 750 – 1.300 m н.в.
Најнижа тачка подручја налази се код Лукавице и износи нешто изнад 500 m н.в., а највиша тачка је Требевић са 1.629 m н.в., затим кота Гавранка на Романији у 144. одјелу са 1.503 m н.в. и др.
Укупна неспорна површина Романијског ШПП износи 44.189,45 ha, а површина узурпација 564,48 ha.
На највећем дијелу подручја, може се рећи да влада планинска клима, с тим што је у нижим предјелима присутна појава температурне инверзије па и у њима влада планинска клима, нешто блажег облика, а у подручју преко 1.500 m н.в. планинска клима има карактер алпске климе.
Више од половине површине ШПП-а (62,7%) отпада на привредне јединице ,,Романија – Гласинац“ и ,,Каљина – Биоштица“.
Што се тиче заступљености појединих категорија шума, највећа површина је под високим шумама са природном обновом у износу од 28.956,90 ha или 65,2% од укупне неспорне површине шумско – привредног подручја. Најдоминантнија ужа категорија шуме јесу високе чисте и мјешовите шуме јеле и смрче и мјешовите шуме букве, јеле и смрче са површином од 27.689,28 ha или 96% од укупне неминиране површине високих шума са природном обновом.
Извршење послова и радних задатака се организује преко 8 радних јединица и једне шумске управе :
