ШГ „Сјемећ“ Рогатица корисник је шума и шумског земљишта на подручју ШПП ,,Рогатичко“ које обухвата површину од 40.545,54 hа.
Највећи дио ШПП припада брдско – планинском подручју јер је окружен високим планинама, али дијелови уз ријеку Дрину, претежно у њеном доњем току, припадају низијском појасу.
Шира категорија шума: | Површина у ha: |
Високе шуме са природном обновом | 15,148.72 |
Високе деградиране шуме | – |
Шумске културе | 2,268.48 |
Изданачке шуме | 15,396.06 |
Површине подесне за пошумљавање и газдовање | 3,111.75 |
Површине неподесне за пошумљавање и газдовање | 5,070.47 |
Узурпације | 28.04 |
Ово шумско газдинство чини 5 привредних јединица:
Привредне јединице: | Површина у ha: |
Ратак- Деветак | 9,523.44 |
Сјемећ | 6,993.08 |
Ракитница | 13,492.21 |
Доња Прача | 9,071.35 |
Средња Прача | 1,915.40 |
Привредне јединице ,,Ратак – Деветак“ и ,,Сјемећ“ имају изражен крашки рељеф.
Терен представљају углавном пространи, валовити платои са типичним крашким карактеристикама: вртаче, увале, јаме, шкрапе, вододерине и сл. Н
агиби су највећим дијeлом умјерени, негдје и јаче изражени (око водотокова), а појединачно се издижу и планински врхови.
Највиши врхови су Зловрх (1.525 m), Ивица (1.496 m), Гријаковина (1.429 m)… , а најнижа тачка се налази на ријеци Дрини, 330 m надморске висине.
Привредне јединице ,,Ракитница“, ,,Доња Прача“ и ,,Средња Прача“ највећим дијелом припадају флувијалном геоморфолошком елементу.
Терен је у хидрографском погледу богат воденим токовима (ријеке Прача, Ракитница, Дрина и мноштво ријечица и потока) са ужим и ширим плодним ријечним долинама и стрмим, често стјеновитим падинама, који неријетко попримају типични изглед кањона.
Овај дио ШПП чини праву разноликост у погледу геолошке грађе и педолошких карактеристика, што је имало и велики утицај на изражену разноврсност шумске вегетације.
ШПП одликује велика разноврсност биљног и животињског свијета.
У саставу шумског газдинства ,,Сјемећ“ Рогатица је шест радних јединица:
У склопу ових категорија шума распростарањене су сљедеће врсте дрвећа:
Станишта Панчићеве оморике – углавном расте на кречњаку (рендзини), а изузетно на серпентину, обично са бијелим и црним бором и јелом.
Често на стрмим кречњачким литицама, на блоковима стијена у уским точилима – струговима, претежно експонираним сјеверу.
Гради чисте састојине или у мјешавини са врстама: бијелим и црним бором, смрчом, јелом, буквом, јавором и др.
Распрострањена је на подручју средњег тока ријеке Дрине, једно веће између Бајине Баште, Вишеграда и Рогатице и два мања на Вијогор планини и планини Радомишљи.
Мечја лијеска: истичу се два стабла, мечја лијеска старости око 450 година и сматра се најстаријим дрветом у Републици Српској и младја лијеска, старости око 60 година, налазе се на локалитету села Лијеска.