LAT

ШГ ,,Сјемећ“ Рогатица

ШГ „Сјемећ“ Рогатица корисник је шума и шумског земљишта на подручју ШПП ,,Рогатичко“ које обухвата површину од 40.545,54 hа.

Највећи дио ШПП припада брдско – планинском подручју јер је окружен високим планинама, али дијелови уз ријеку Дрину, претежно у њеном доњем току, припадају низијском појасу. 

Шира категорија шума:Површина у ha:
Високе шуме са природном обновом15,148.72
Високе деградиране шуме
Шумске културе2,268.48
Изданачке шуме15,396.06
Површине подесне за пошумљавање и газдовање3,111.75
Површине неподесне за пошумљавање и газдовање5,070.47
Узурпације28.04

Ово шумско газдинство чини 5 привредних јединица:

Привредне јединице:Површина у ha:
Ратак- Деветак9,523.44
Сјемећ6,993.08
Ракитница13,492.21
Доња Прача9,071.35
Средња Прача1,915.40

Привредне јединице ,,Ратак – Деветак“ и ,,Сјемећ“ имају изражен крашки рељеф.

Терен представљају углавном пространи, валовити платои са типичним крашким карактеристикама: вртаче, увале, јаме, шкрапе, вододерине и сл. Н

агиби су највећим дијeлом умјерени, негдје и јаче изражени (око водотокова), а појединачно се издижу и планински врхови.

Највиши врхови су Зловрх (1.525 m), Ивица (1.496 m), Гријаковина (1.429 m)… , а најнижа тачка се налази на ријеци Дрини, 330 m надморске висине.

Привредне јединице ,,Ракитница“, ,,Доња Прача“ и ,,Средња Прача“ највећим дијелом припадају флувијалном геоморфолошком елементу.

Терен је у хидрографском погледу богат воденим токовима (ријеке Прача, Ракитница, Дрина и мноштво ријечица и потока) са ужим и ширим плодним ријечним долинама и стрмим, често стјеновитим падинама, који неријетко попримају типични изглед кањона.

Овај дио ШПП чини праву разноликост у погледу геолошке грађе и педолошких карактеристика, што је имало и велики утицај на изражену разноврсност шумске вегетације.

ШПП одликује велика разноврсност биљног и животињског свијета.

У саставу шумског газдинства ,,Сјемећ“ Рогатица је шест радних јединица:

  • РЈ ,,Деветак“, 
  • РЈ ,,Сјемећ“,
  • РЈ ,,Рогатица“,
  • РЈ остали шумски производи и остале дјелатности,
  • РЈ за искориштавање шума,
  • РЈ за механизацију и грађевинарство.

У склопу ових категорија шума распростарањене су сљедеће врсте дрвећа: 

  • Четинари: јела, смрча, бијели бор, црни бор, панчићева оморика и ариш.
  • Лишћари: буква, храст китњак, цер, граб, јасен, јавор, бријест, бреза, јасика, багрем, липа, клен, топола, јоха, ива, врба, разне воћкарице (дивља трешња, дивља крушка, орах) мечија лијеска и многе друге врсте.
  • Грмље и приземна вегетација: кукуријек, бујад, малина, јагода, благојев ликовац, девет Југовића, боровница, мљечика, шумарика, папратика и многе друге врсте.
  • Од ријетких и заштићених биљних врста посебно се издвајају панчићева оморика и мечја лијеска.

Станишта Панчићеве оморике – углавном расте на кречњаку (рендзини), а изузетно на серпентину, обично са бијелим и црним бором и јелом.

Често на стрмим кречњачким литицама, на блоковима стијена у уским точилима – струговима, претежно експонираним сјеверу.

Гради чисте састојине или у мјешавини са врстама: бијелим и црним бором, смрчом, јелом, буквом, јавором и др.

Распрострањена је на подручју средњег тока ријеке Дрине, једно веће између Бајине Баште, Вишеграда и Рогатице и два мања на Вијогор планини и планини Радомишљи.

Мечја лијеска: истичу се два стабла, мечја лијеска старости око 450 година и сматра се најстаријим дрветом у Републици Српској и младја лијеска, старости око 60 година, налазе се на локалитету села Лијеска.

Контакт

Радничка бр.1 , Рогатица058/415-024sjemec@sumers.org