ШГ „Милићи“ Милићи

ШГ „Милићи“ Милићи

Шумско газдинство „Милићи“ врши коришћење шума и шумског земљишта, уз обавезу одржавања, на простору шумско – привредног подручја (ШПП) „Милићко“ са сједиштем у Милићима. 

ШПП „Милићко“ налази се у источном дијелу Републике Српске, а заузима простор између 440 00′ 53,33“ и 440 18′ 59,78“ сјеверне географске ширине, те између 180 58′ 29,73“ и 190 12′ 19,98“ источне географске дужине.

Сјеверно и сјеверозападно, ово шумско – привредно подручје, граничи са „Власеничким“ шумско – привредним подручјем, југозападно са „Ханпјесачким“, јужно са „Рогатичким“, а источно са „Доњедринским“ шумско – привредним подручјем.

Укупна површина шумско – привредног подручја износи 11.549,87 ha.

ШПП „Милићко“ подијељено је на 6 привредних јединица:

Панчићева оморика (Picea omorika (Pančić) Purk.) ендемит Балканског полуострва и терцијaрни реликт налази се од природе и на подручју Шумског газдинства „Милићи“ Милићи гдје су констатоване двије састојине Панчићеве оморике,  једна на локалитету Штедрића, а друга на локалитету Радаве.

Најсјеверније природно налазиште Панчићеве оморике у свијету јесте налазиште у ШГ ,,Милићи“, локалитет Штедрић, Тијесни до – Тисовљак. Обухвата дио одјељења 173, одсјек ,,d“. Рјешењем Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, призната је и уписана у Регистар шумских сјеменских објеката Републике Српске под регистарским бројем S.S.035.1229.24.

Према Фукареку (1956), састојина је имала површину од око 10 ha, са око 300 старих и средњодобних стабала Панчићеве оморике, од  којих су нека била висока од око 50 m и пречника близу 1 m. У састојини је тада било доста пањева, јер су мјештани (село Вишњице) обилно користили цјепко дрво Панчићеве оморике за израду качица, брема и других кућних потребштина. Састојина се издвајала од свих других састојина Панчићеве оморике по саставу приземне вегетације и природном обнављању, те је и тада чинила вриједан научни објекат, који се морао заштитити од даљег уништавања.   Састојина је разнодобна. Учешће других врста је око 40% (смрча 30% и јела 10%) Склоп састојине је потпун (0.7). Висина стабала је између 25-38 m, преовладавају стабла висине од 33 m. Прсни пречник стабала се креће од 20-50 cm, преовладавају стабла од 35 cm. По површини објекта, у мањим или већим крпама заступљен је подмладак јеле и смрче. Појединачно и веома ријетко, јавља се подмладак панчићеве оморике. Подмладак је здрав и виталан. Пунодрвност и правност стабала су врло добра, усуканости нема. Веома ријетко су примјетна блага оштећања од мразопуцина. Стабла оморике су доста добрих фенотипских одобина, па су стога интересанта у смислу производње сјемена, односно као сјеменски објекат. Здравствено стање оморике је средње добро. Често плодоноси (сваке 2-5 година), а приступ и долазак до сјеменског објекта је обезбијеђен што олакшава фазу прикупљања и транспорта сјемена.

Друга састојина Панчићеве оморике на подручју ШГ „Милићи“ откривена је 2019.године. Шире подручје наласка друге састојине Панчићеве оморике је Радава (локални назив Врановина) и припада привредној јединици „Ратак Деветак“, одељење 138. одсјек 02. Сам проналазак и опис састојине је извршен од стране дипломираних инжењера шумарства Миломира Ковачевића и Зорана Кипића.

Клима подручја има карактер континенталне климе у нижим дијеловима, а умјерено континенталне у вишим и планинске у највишим дијеловима. На падавине у вегетационом периоду, у нижим дијеловима подручја, отпада око 55% годишњих падавина, а у вишим око 52%. Вегетациони период траје 190 – 210 дана, у нижим дијеловима подручја, а у вишим 120 – 190 дана.

Шумско – привредно подручје „Милићко“ по Еколошко – вегетацијској рејонизацији Босне и Херцеговине већим дијелом припада Сребреничком рејону, Доњедринском подручју, Прелазно илирско – мезијској области. Припада брдско – планинском појасу, у ком се издвајају мање алувијалне равни и терасе, те планински масиви. Рејон карактерише масив еруптивних стијена са палеозојским шкриљцима и пјешчарима, као и тријаским кречњацима, те пјешчарима, глинцима и рожњацима.