Шумско – привредно подручје ,,Вишеградско” налази се у источном дијелу Републике Српске, на територији општине Вишеграду и припада Горње Дринском подручју, а корисник је ШГ „Панос“ Вишеград.
Шира категорија шума: | Површина у ha: |
Високе шуме са природном обновом | 7,331.33 |
Високе деградиране шуме | 23.46 |
Шумске културе | 179.37 |
Изданачке шуме | 2,608.13 |
Површине подесне за пошумљавање и газдовање | 330.00 |
Површине неподесне за пошумљавање и газдовање | 1,497.01 |
Узурпације | 69.59 |
Шумско-привредно подручје подјељено је на двије привредне јединице:
Привредне јединице: | Површина у ha: |
Сјемећ | 5,086.82 |
Бабина гора Гостиља | 6,952.07 |
На истоку, цијелом својом дужином, граничи са Републиком Србијом, општина Ужице. Сјевероисточно са општином Бајина Башта, док југоисточно и јужно са општином Рудо, и ријеком Дрином, са Рогатичким подручјем. Граница са тим подручјем се наставља преко масива Сјемећ на сјеверозападу, и на сјеверу граничи са три ШПП: Рогатичко, Сребреничко и Бајина Башта.
У орографском погледу Вишеградско ШПП се карактерише изразитим планинским гребенима и високим горјем са стрмим до јако стрмим падинама и обалама ријека (Дрина, Лим, Рзав).
Клима овог подручја је углавном континентална са дугим и оштрим зимама и умјерено топлим љетима.
Ради осјетних висинских разлика трајање вегетационог периода у висинским предјелима је краће и траје непуних 6 мјесеци (већи дио подручја), а у нижим предјелима преко 6 мјесеци.
Средња годишња температура је од 9,8º C до 11,2º C.
Просјечна годишња вриједност падавина износи 902 mm.
У погледу омјера смјесе по врстама дрвета у категорији високих шума са природном обновом на подручју Општине Вишеград, преовладава:
Од четинарских врста :
Од лишћарских врста :
Црни бор (lat. Pinus nigra) је уједно најкомерцијалнија врста дрвета овог шумско – привредног подручја Општине Вишеград.
Смоларење црног бора
На подручју ШПП ,,Вишеградско“ у ранијем периоду, црни бор је намјенски смоларен ради обезбјеђења сировине за фабрике, чији су трагови на стаблима присутни до данас, у виду механичких оштећења на висини 3 m – 5 m од пања.
Коришћење су двије методе смоларења:
Примјеном ових метода коришћени су лимени сливници и ексери који су служили за придржавање посуда за скупљање смоле на висини од 0,30 m до 3 m, а који се и до данас могу наћи на стаблу или су урасли.
Неопходно је напоменути да је, у наведеном случају смоларење негативно утицало на квалитет црног бора, првенствено на најквалитетнији дио стабла (одањак дуг 4 m – 6 m). Велика механичка оштећења приликом смоларења утицала су да се газдинство, дужи низ година, сусреће са проблемом остварења планиране II квалитетне класе трупца четинара која из наведених разлога прелази у III квалитетну класу.
На подручју ШГ „Панос“ Вишеград налази се и једно од станишта Панчићеве оморике.
PICEA OMORIKA
Распрострањена је на подручју средњег тока ријеке Дрине, једно веће између Бајине Баште, Вишеграда и Рогатице и два мања подручја на Виогор планини и на планини Радомишљи. Нађено је и једно издвојено налазиште у околини Пријепоља крај ријеке Милешевке.
Послије открића оморика је пренијета и гајена широм Европе са добрим успјехом. Гајена је у Русији, Њемачкој, Француској, Белгији, Финској и другим земљама. По свој прилици оморика има далеко ширу еколошку (едафско – климатску) амплитуду него што би се то могло судити на основу њеног ареала и станишта; ово је резултат првенствено ценолошких односа између ње и сусједних конкурентних врста.
Шумско газдинство ,,Панос” Вишеград, обилује разним производима шума, као што су гљиве (вргањ, лисичарка, смрчак, рујница, благва); шумски плодови (јагода, малина, купина, лијеска, глог, дивља ружа, дивља крушка, боровница, …); љековито биље (коприва, мајчина душица, преслица, црна зова, хајдучка трава, кантарион, …).
Вилина Влас
(Adiantum capillus veneris)
На подручју комплекса вишеградске бање, а на ШПП “Вишеградском” јавља се ендемична врста папрати – вилина влас.
У терцијеру је ова биљка имала широк ареал захваљујући топлим и влажним еколошким условима, међутим, у току глацијације због снижавања температуре задаржала се на локалитету вишеградске бање.
Кањон ријека Дрине
У доњем подрињу (Семберији), Дрина једним дјелом чини границу између Босне и Херцеговине и Србије. Дрина се улива у Саву близу мјеста Сремска Рача. Надморска разлика између Шћепан Поља и ушћа Дрине у Саву износи око 358 m.