Посебно ловиште ,,Каменица”, налази се у источном дијелу Републике Српске у средњем току ријеке Дрине и обухвата шире подручје Бабине Горе, Великог Стоца и лијеву страну сливног подручја Брусничког потока.
Налази се на територији Општине Вишеград на удаљености од 25 km од града Вишеграда, и повезано је са њим регионалним макадамским путем.
Са источне и сјеверне стране наслања се на ријеку Дрину, односно акумулационо језеро Перућац дужином око 12 km.
Ловиште посебне намјене ,,Каменица“ (Рбр. 82)
Разлози за установљавање овог ловишта су у чињеницама да у његовим границама постоје одлични станишни услови за узгој ријетких и проријеђених врста дивљачи: дивокоза, медвједа, рисова, великог тетријеба и др.
Граница Посебног ловишта ,,Каменица“
Ловиште посебне намјене ,,Каменица“ је установљено на подручју општине Вишеград. Граница ловишта полази од ушћа Брусничког потока у ријеку Дрину и према југу прати државну границу БиХ и Србије до раскрснице путева између Дикава и Влашке воде. Ту граница ловишта напушта државну границу и одваја се према западу пратећи пут до Влашке воде, а затим излази на тригонометар Пећ 1420 одакле наставља косом до тригонометра Рогопек 1340.
Са Рогопека граница креће према југу до врела Водице изнад села Поздерчићи, одакле продужава према западу сеоским путем према селу Филиповићи, те сеоским путем према сјеверозападу излази на пут Вишеград – Каменица. Граница путем продужава према сјеверу до мјеста гдје се на коси састаје са сеоским путем који долази са запада од коте 918. Ту граница креће према западу до коте 918, а потом у правцу југозапада излази на тригонометар 748, одакле наставља косом преко Тамне пећине на обалу Дрине. Са тог мјеста низводно прати ток Дрине до ушћа Брусничког потока, тј. до полазне тачке.
Површина ловишта износи 3.806 hа.
Ловиште ,,Каменица“, је унутар изузетно атрактивног и заштићеног простора кањона ријеке Дрине, који је ограничен Привредним ловиштем ,,Сјемећ”, Посебним ловиштем ,,Сушица” и Националним парком ,,Тара”, са посебним мјерама заштите флоре и фауне.
Ловиште је богато питком водом која се током цијеле године јавља у виду живих извора, мањих водотока-потока и поточића. Највиши врх у ловишту је Велики Столац 1.675 m, док је најнижа тачка у ловишту на нивоу језера у кањону Дрине и износи 291 m.
Веома шаролики станишни услови омогућили су појаву разноврсних биљних врста, па према томе и разноликост типова шумских заједница. Тако се на подручју ловишта налазе састојине црног и бијелог бора, јеле и смрче, јавора, букве, храста, као и многе шумске воћкарице које су унешене у ово ловиште. На овом подручју је и природно налазиште балканског реликта и ендема, Панчићеве оморике (Picea omorika), која уљепшава већи дио овог ловишта. Приземна флора се одликује значајним бројем врста од којих су многе љековите и јестиве.
Посебно ловиште ,,Каменица“ насељавају аутохтоне различите врсте дивљачи од којих су неке веома ријетке или угрожене на осталим осталим европским стаништима.
Као основне врсте којима се интезивно газдује у ловишту су: дивокоза (Rupicapra rupicapra), срна (Capreolus capreolus), медвјед (Urus arctos), вук (Canis lupus), дивља свиња (Sus scrofa).
Посебним ловиштем ,,Каменица“ газдује ЈПШ ,,Шуме Републике Српске“ а.д. Соколац, Шумско газдинство ,,Панос“ Вишеград. Ловиште се простире на 3.806 hа, ловне површине 3.600 hа и неловне 206 hа. Ловиште је намјењено искључиво за комерцијални лов за стране и домаће ловце. По цијелој површини ловишта распоређени су ловно – технички и ловно – узгојни објекти из којих се врши осматрање и одстрел дивљачи као и интезивна прихрана током цијеле године. На подручју Посебног ловишта ,,Каменица”, налази се новоизграђени ловачки дом, намјењен за смјештај гостију у овом ловишту.
У ловишту се посебна пажња посвећује узгоју и заштити дивљачи гдје су видљиви резултати код свих врста дивљачи како у бројном стању тако и у трофејној вриједности.
Прихрана дивљачи се врши у току цијеле године на хранилишту са већим интензитетом у току зиме. Износи се зрнаста храна (кукуруз) и храна животињског поријекла (клаонички отпад).
Ловиште насељавају аутохтоне врсте дивљачи, које су од давнина насељене на овим просторима. Од заштићених врста основне господарске врсте дивљачи у овом ловишту су: срнећа дивљач, медвјед, дивокоза, вук.
Од незаштићених врста најбројније су, и за газдовање најинтересантније дивље свиње, потом вукови, лисице те остале врсте као што су куна златица и бјелица, јазавац и др.
Ловостајем заштићена:
Незаштићене врсте:
Трајно заштићене врсте:
У склопу ловишта налази се сјеменска састојина Панчићеве оморике, и то на обронцима Великог Стоца и дијела кањона брусничког потока. Дио кањона ријеке Дрине се такође налази у ловишту и настањен је дивокозијом дивљачи и самим тим веома интересантан за фото лов.
Годишњим планом кориштења за 2021/2022. годину су предвиђени сљедећи одстрели и дивљачи:
| срнећа дивљач | | | | |
| дивокозија дивљач | | | | |
| медвјеђа дивљач | | | ||
| дивља свиња | | | | |
| вук | | |