Шумско – привредно подручје „ Доњеврбаско“ формирано је спајањем бањалучког, лакташког и челиначког подручја, а корисник шума и шумског земљишта на овом подручју је шумско газдинство „Бања Лука“ са сједиштем у Бањој Луци и шумским управама у Лакташима и Челинцу.
Укупна површина шума и шумског земљишта на подручју ШПП „Доњеврбаско“ износи 75.013,33 ha, од чега на шуме у приватном власништву отпада 27.309,01 ha, а укупна површина шума и шумског земљишта у државном власништву на подручју ШПП „Доњеврбаско“, а којим газдује ШГ „Бања Лука“ Бања Лука, износи 47.704,32 ha и то :
Шира категорија шума: | Површина у ha: |
Високе шуме са природном обновом | 24,120.23 |
Високе деградиране шуме | 246.22 |
Шумске културе | 3,942.01 |
Изданачке шуме | 15,752.86 |
Површине подесне за пошумљавање и газдовање | 2,122.54 |
Површине неподесне за пошумљавање и газдовање | 635.36 |
Узурпације | 488.01 |
Шумско-привредно подручје подјељено је на привредне јединице:
Привредне јединице: | Површина у ha: |
Црни врх | 6,428.76 |
Јошавка | 3,207.86 |
Велика Укрина | 5,879.92 |
Старчевице-Бјељевине | 3,098.51 |
Осмача-Тисовац | 5,216.40 |
Чемерница | 3,331.04 |
Мањача | 6,131.19 |
Стрмац-Вилуси | 3,712.91 |
Милосавка | 3,168.92 |
Пискавица Планина | 1,869.39 |
Козара Приједорска | 503.07 |
Козара Бањалучка | 2,749.79 |
Козара Врбашка | 650.04 |
Дубичка гора | 1,574.82 |
Гумјера-Царева гора | 669.01 |
Шумске управе су подијељене на ревире:
ШПП „ Доњеврбаско“ смјештено је у западном дијелу Републике Српске. Налази се између 44º 59′ 34,46″ и 44º 30′ 02,89″ сјеверне географске ширине, те 16º 48′ 10,44″ и 17º 37′ 20,77″ источне географске дужине. Са сјевера ово шумско – привредно подручје граничи са ШПП „Посавско“ и дијелом са „Индустријским плантажама“; на југу са ШПП „Мркоњићко“ и „Чемерничко“; на истоку са ШПП „Которварошко“ и „Усорско – Укринско“, а на западу са ШПП „Козарачко“.
На територији Града Бања Лука издвојене су и шуме посебне намјене на површини од 2.077,86 hа и то :
ШПП „Доњеврбаско“ по Еколошко – вегетацијској рејонизацији Босне и Херцеговине припада Припанонској области (сјеверобосанско и сјеверозападно – босанско подручје) и мањим дијелом области унутрашњих Динарида (западнобосанско – кречњачко – доломитно подручје и скендер – вакуфски рејон).
Биолошке карактеристике
Највећи дио Припанонске области заузимају шуме китњака и обичног граба (Querco – Carpinetum), а на хладнијим положајима шуме букве (Fagetum montanum). Што се тиче области Унутрашњих Динарида, најзаступљеније су фитоценозе букве и јеле са смрчом (Piceo – Abieti – Fagetum). Унутар ових шума распрострањене су различите фитоценозе прелазног карактера, шуме јеле и смрче (Abieti – Piceetum), шуме бијелог бора и смрче (Piceo – Pinetum illyricum).
Нарочито је карактеристично и присуство секундарних шума букве које су у неким дијеловома доста заступљене.
У кањонима ријека, на стјеновитим стрмим падинама, заступљене су термофилне фитоценозе, често реликтног карактера: шуме букве и глухача (Aceri obtusati – Fagetum), шуме липе и јавора (Aceri – Tilietum mixtum), а на нижим и најтоплијим положајима шуме бијелог граба (Carpinetum orientalis).
Климатске карактеристике
Клима већег дијела Доњеврбаског шумско – привредног подручја је умјерено континентална уз утицај климе панонског појаса. Источни дио области је топлији са мање падавина у вегетационом периоду. Дио подручја који припада области унутрашњих Динарида се карактерише међусобним сукобљавањем умјерено континенталне и измјењене медитеранске климе. Вегетациони период траје од 195 до 200 дана.