ШГ „Зеленгора“ Калиновик корисник је шума и шумског земљишта на ШПП „Калиновичко“. Неспорна површина овога шумско – привредног подручја износи 26.235,50 ha.
Ово шумско – привредно подручје чине планине Зеленгора, Лелија, Црвањ, Трескавица, Јахорина и подножје планине Игман. Комуникацијски, подручје је повезано магистралним путевима М – 5 и М – 18, те регионалним путевима Сарајево – Тилава – Пале, Калиновик – Улог и Калиновик – Зеленгора.
| Шира категорија шума: | Површина у ha: |
| Високе шуме са природном обновом | 13,808.36 |
| Високе деградиране шуме | – |
| Шумске културе | 100.19 |
| Изданачке шуме | 5,094.03 |
| Површине подесне за пошумљавање и газдовање | 3,371.21 |
| Површине неподесне за пошумљавање и газдовање | 3,304.26 |
| Узурпације | 1,209.44 |
ШПП „Калиновачко“ је подијељено на шест привредних јединица:
| Привредне јединице: | Површина у ha: |
| Междра | 5,972.83 |
| Равна гора-Машће | 5,551.59 |
| Зеленгора-Кмур | 1,721.56 |
| Горња Нертва | 5,343.70 |
| Црвањ-Живањски потпк | 4,006.54 |
| Калиновик-Љута | 4,536.27 |
У предјелу РЈ “Зеленгора – Кмур“ испод једног од врхова Зеленгоре „Тодора“ издвојено је 100 hа шума високе заштитне вриједности „прашумског типа“ у одјелу „177“ и дио одјела „176“, који је карактеристичан по стаблима чији пречник прелази 120 cm и висине око 60 m јеле, смрче и букве, те простору који у свом окружењу нема ни један пањ, што значи да у овом одјелу никада није било сјече. „Предио дивине“ такође припада прекрасној планини Зеленгори, а обухвата углавном тепихе модрозеленог Бора кривуља па све до врха планине са по којим алпским лишајем и сиве до смеђе зеленом маховином.
Природна љепота шумско – привредног подручја дјелује као бајка са извориштима, ријечним токовима и језерима које у својој унутрашњости крију четинарске и лишћарске шуме.
Ријека Неретва припада Јадранском сливу. Ријека Бистрица извире испод планине Трескавице, подручје Междра, са својим притокама пролази кроз Сијерачке стијене које се карактеришу са изражајним кречњачким клисурама, надносећи се моћно над ријечно корито Бистрице. Бистрица се улијева у Дрину чије воде припадају црноморском сливу. Црноморском сливу припада и ријека Жељезница, бисер сјеверног дијела планине Трескавице која се улива у ријеку Босну.
Планине Зеленгора, Трескавица и Црвањ су богате језерима која чине савршенство природне ријеткости. Зеленгору красе – Орловачко, Бориловачко, Кладопољско језеро; Трескавицу – Горске очи, док је подножје планине Црвња у свом окриљу понудило Црвањско језеро, у коме се огледа врх планине са свим степенима вегетације.
На Калиновачком шумско – привредном подручју у протеклом уређајном периоду евидентирано је 896,99 ha узурпираног шумског земљишта (643,96 ha неминираних и 253,96 ha минираних површина) и мање за 17 ha у односу на претходно уређивање шума. Ова вриједност је наслијеђена из претходног периода. Проблем рјешавања узурпација је присутан и овдје као и у већини газдинстава Јавног предузећа.
У складу са Правилником о елементима и садржају шумско – привредних основа, приказује се стање дрвне залихе, запреминског прираста и осталих таксционих елемената по класификационим и уређајним јединицама за Калиновачко шумско – привредно подручје. Газдинске класе формирају се на основу проведених педолошких и вегетацијских картирања. У случају када је производни тип заступљен са мање од 2% површине високих шума, он се може припојити другом сродном производном типу шуме, односно газдинској класи. Искориштавање шума врши се сходно законским и подзаконским прописима, те Производно – финансијским планом.
План заштите шума од шумских пожара утврђен је за шумско – привредно подручје као цјелину. План заштите од пожара заснива се на Правилнику о садржају и поступку израде плана заштите шума од пожара. Чување, односно заштиту шума од пожара, потребно је организовати као превентивну мјеру која се спроводи од стране задужених одговорних лица у шумском газдинству.
План шумско – узгојних радова
| Врста рада | За 10 година | Просјечно годишње |
| Пошумљавање садњом садница | 234,00 ha | 23,40 hа |
| Пошумљавање шумских култура | 23,40 hа | 2,34 hа |
| Њега новоподигнутих шумских култура | 234,00 hа | 23,4 hа |
| Њега постојећих култура испод такс.прага | – | – |
| Природна обнова састојина | 1.107,51 hа | 110,75 hа |
| Њега природног подмлатка | 1.107,51 hа | 110,75 hа |