Шумско привредно подручје „Мајевичко“ смјештено је у сјевероисточном дијелу Републике Српске. Налази се између ријеке Саве са сјеверне стране и ријеке Дрине (ШПП ,,Власеничко“) са источне стране. Са јужне и дијелом са западне стране је дејтонска граница, односно граница дистрикта Брчко.
Подручје на коме газдује ШГ „Мајевица“ Лопаре простире се на територији општина Лопаре, Угљевик и Бијељина.
| Шира категорија шума: | Површина у ha: |
| Високе шуме са природном обновом | 4,014.42 |
| Високе деградиране шуме | 0.00 |
| Шумске културе | 270.24 |
| Изданачке шуме | 3,650.01 |
| Површине подесне за пошумљавање и газдовање | 166.69 |
| Површине неподесне за пошумљавање и газдовање | 44.19 |
| Узурпације | 411.57 |
ШПП „Мајевичко“ подијељено је на двије привредне јединице:
| Привредне јединице: | Површина у ha: |
| Мајевица-Јабланичка ријека | 4,765.42 |
| Јањ-Тавна | 3,416.64 |
Укупна површина шума и шумског земљишта на подручју ШПП Мајевичко у државном власништву износи 8.182,06 ha. Површина општине Лопаре износи 29.980 ha, па је степен шумовитости 24,2%.
Према хоризонаталном рашчлањењу шумске вегетације у бившој Југославији (Стефановић, 1977) ШПП припада западно – балканском подручју храста китњака и обичног граба (Querco – Carpinetum).
Подручје ,,Мајевичког“ ШПП-а, према урађеној Еколошко – вегетацијској рејонизацији (Стефановић и сар., 1983) припада прелазној Илирско – мезијској области, Доње Дринском подручју, односно Мајевичком рејону, који обухвата сјеверне и сјевероисточне обронке планине Мајевице, до подбрежја над долином Дрине код Зворника, између 200 m – 700 m надморске висине, а припада брдском, субмонтано – монтаном појасу.
Реална шумска вегетација заступљена је са шумама: китњака и обичног граба (Querco – Carpinetum), сладуна и цера (Querceto confertae – ceris), китњака и цера (Quercetum petraea – cerris) и шумама букве, са преовлађивањем ацидофилних шума (Luzulo – Fagetum) и врло спорадично неутрофилним шумама (Fagetum montanum ilyricum).
Потенцијална шумска вегетација, у западном дијелу рејона, заступљена је у климатогеним шумама китњака и обичног граба, а у источном дијелу рејона са шумама храста китњака и цера, на свом сјеверозападном рубу ареала, на хладнијим положајима, интерполиране су шуме букве (претежно Luzulo – Fagetum).
Као карактеристичне фитоценозе, према тумачу типолошких карата могу се издвојити:
Климатске карактеристике
Шумско – привредно подручје ,,Мајевичко“ простире се од котлинског појаса, од 80 m – 240 m н.в. до брдског појаса (обронака Мајевице), 250 m – 700 m н.в. Смјењују се и мијешају разни климатски и орографски утицаји, па је тешко утврдити границе између појединих типова климе.
Од ријеке Саве на сјеверу, па према унутрашњости подручја карактерише континентална клима. Идући даље према југу, односно са порастом надморске висине континентална клима слаби и преовладавају утицаји умјерено – континенталне климе.
Највиши врхови планине Мајевице су Столице – 912 m н.в., Музељска коса 898 m н.в., Међедник 843 m н.в. и Окресаница 815 m н.в.
