Шумско газдинство „Ботин“ са сједиштем у Невесињу и шумском управом у Гацку, корисник је шума и шумског земљишта на подручју ШПП „Невесињско – гатачког“ које се налази се у југоисточном дијелу Републике Српске, односно Босне и Херцеговине.
Са сјеверне стране, подручије граничи са ШПП „Горњедринском“ и ШПП „Калиновачко“, са западне стране Федерацијом Босне и Херцеговине, са јужне Центром за газдовање кршом.
| Шира категорија шума: | Површина у ha: |
| Високе шуме са природном обновом | 16,402.84 |
| Високе деградиране шуме | 880.92 |
| Шумске културе | 1,740.54 |
| Изданачке шуме | 29,556.87 |
| Површине подесне за пошумљавање и газдовање | 11,553.49 |
| Површине неподесне за пошумљавање и газдовање | 8,785.54 |
| Узурпације | 1,033.50 |
Шумско-привредно подручје подјељено је на привредне јединице:
| Привредне јединице: | Површина у ha: |
| Вележ | 5,538.61 |
| Невесинјска Црна Гора | 8,762.68 |
| Кокошињак-Чичево | 771.19 |
| Црвањ-Живањаски поток | 1,634.56 |
| Црвањ | 10,907.56 |
| Сњежница-Заломка Ријека | 15,126.29 |
| Бјеласница-Ђед | 14,361.47 |
| Лебршник-Троглав | 4,521.61 |
| Горња Неретва | 4,492.40 |
| Изгори-Јабучке стијене | 3,783.33 |
ШПП „Невесињско – Гатачко“ простире се искључиво планинским теренима сјевероисточне Херцеговине.
Источну границу подручја чине републичка граница између Црне Горе и БиХ. На југу ово подручје граничи са Билећом и Стоцем.
На западу ово подручје граничи са средње неретванским подручјем.
На сјеверу граничи са подручјем Фоче, Калиновика и Коњица.
Најзначајнија карактеристика овог подручја је свакако његова велика надморска висина. Све значајне шумске површине налазе се практично на надморској висини преко 1.000 m. Само мали дио шумских површина налази се на висинама 800 – 1.000 m, а испод 800 m практично нема шума, изузев уског и стрмог појаса у привредној јединици ,,Црвањ – Живањски поток“ гдје се подручје у једном ужем појасу спушта до Неретве, на око 450 m надморске висине. Значајан дио шума налазе се на јако великим надморским висинама до саме границе природног простирања шумске вегетациј.
Подручје ШГ „Ботин“ припада Медитеранско – Дринској области, Субмедитеранско – планинско подручје и Субмедитеранско – монтано подручје. Због изузетно хетерогених станишних прилика заступљене су различите фитоценозе.
Реална шумска вегетација заступљена је са шумама букве и јеле (Abieti fagetum), секундарне шуме букве (Fagetum montanum illyricum), док је ацидофилна варијанта ових шума распрострањена, највећим дијелом у изворишном дијелу Неретве и на подручју Трусине код Невесиња. За станишта у клисурама и кањонима карактеристичне су термофилне шуме букве (Seslerio – fagetum, Aceri obtusati – Fagetum) и шуме црног граба (Orno – Quercetum cerris). Субалпијски појас се одликује по заступљености субалпијских шума букве (Fagetum subalpinum).
