ШГ „Борја Теслић“ корисник је шума и шумског земљишта на шумско – привредном подручју „Усорско – Укринско“. Граница овог ШПП поклапа се са границама територије општине Теслић и међуентитеском линијом раздвајања са Федерацијом Босне и Херцеговине.
ШПП „Усорско – Укринско“ налази се на 44о36 географске ширине и на 17о54 географске дужине и заузима сјеверни дио Републике Српске.
| Шира категорија шума: | Површина у ha: |
| Високе шуме са природном обновом | 35,625.06 |
| Високе деградиране шуме | 329.37 |
| Шумске културе | 5,010.97 |
| Изданачке шуме | 5,917.57 |
| Површине подесне за пошумљавање и газдовање | 583.05 |
| Површине неподесне за пошумљавање и газдовање | 619.76 |
| Узурпације | 4,075.02 |
Шумско газдинство подијељено је на 8 привредних јединица:
| Привредне јединице: | Површина у ha: |
| Доња Велика Усора | 13,723.46 |
| Мала Велика Усора | 16,108.54 |
| Мала Усора | 7,054.27 |
| Мала Укрина | 8,870.51 |
| Велика Укрина | 4,522.62 |
| Тешањка | 852.91 |
| Лешница | 489.08 |
| Немила-Бистричак | 539.41 |
Географске карактеристике
Простире се на подручју слива ријеке Усоре и дијелом слива ријеке Укрине.
Основне карактеристике подручја са аспекта рељефности су да се подручје очитује у два основна типа рељефа:
На западном дијелу карактристичан је планински масив Борја, док јужни дио чине обронци планинског масива Влашић и Мањача. Највиша тачка је у ПЈ „Усора“ , кота 1.402 m, а најнижа се налази у ПЈ „Мала Укрина“ кота 159 m надморске висине.
ШПП „Усорско – Укринско“по територијалној подјели организовано је кроз пет радних јединица, подијељене у 38 рејона, у оквиру којих се одвијају послови искориштавања, узгоја и заштите шума.
Такође, успостављена је и радна јединица за обављање послова из области ловства и радна јединица за остале шумске производе :
Климатске карактеристике
Просјечна вриједност температуре ваздуха је 11,4 оC, а у вегетационом периоду 17,8 оC. Просјечна вриједност падавина је 972 mm, а у периоду вегетације 553 mm. Средња најнижа вриједност релативне влаге ваздуха је у јануару 5,6 mb, док је максимум у вегетационом периоду у јулу и износи 17,1 mb. Ово ШПП је средње вјетровито.
Најучесталији вјетрови су у зимском периоду и то сјеверни и сјевернозападни, а најтоплији су југозападни вјетрови који се јављају током читаве године. На основу анализе климатских елемената, на „Усорско – Укринско“ ШПП преовлађује умјерено континентална клима која на вишим надморским висинама прелази у планинску климу.
Геолошко педолошке карактеристике
На „Усорско – Укринском“ ШПП током времена дошло је до стварања више типова земљишта. У погледу матичног супстрата доминантну улогу има вулканогена – магматска седиментна формација и изграђено је углавном од серпентинизираног перидотита, еруптива, рожњака, док су кречњаци мало заступљени. Најраспрострањенији типови земљишта су еутрична земљишта (ранкери и камбисоли) и дистрични камбисоли.
У геоморфолошкоми хидролошком погледу, подручје је веома хетерогено и морфолошки јако изражено. Ријечна изворишта су у горњој половини падина, уска и дубоко усађена. Због оваквих карактеристика, подручје је подложно јакој ерозији, тако да се на стрмим падинама јављају сипине, а уз водотоке хумусне наслаге.
Биолошке карактеристике подручја
Специфичан географски положај и климатски фактори утицали су на разноликост формирања биљних заједница.
У вишим предјелима, најраспростањеније су шуме букве и јеле (Abieti – Fagetum), на нижим дијеловима са уједначеним рељефом, са доста плитких увала и ниских гребена, простиру се шуме храста китњака и обичног граба (Querco – Carpinetum) са којима алтернирају шуме букве (Fagetum montanum).
У спрату приземне вегетације срећу се Catergus oxyacanta, Rubus hirtus, Sambucus racemosa, Veronica oficinalis; Asperula odorata….
Угроженост шума
Због великог броја узурпација (4.075,02 ha), те близине приватних посједа (6.031,82 ha), минираних површина (3.630,38 ha) и близине ентитеске линије, ово подручје је у великој мјери угрожено од стране човјека.
Знатне површине су под шумским културама (смрча, бијели и црни бор), те постоји и потенцијална опасност од појаве биљних болести и штеточина због чега се проводе редовне мјере зашитите на начин да се врши константно посматрање, полагање ловних стабала и клопки и успоставом шумског реда.
Велика опасност постоји и од појаве пожара, углавном због несавјесног паљења приликом чишћења приватних барцела у непосредној близини шумских комплекса.
ШУМСКОУЗГОЈНИ РАДОВИ
Планирани обим шумскоузгојних радова за ШПП по врстама радова и површинама – просјечно годишње износи како слиједи у табели, а годишње би се засадило око 58.000 садница на површинама за пошумљавање и попуњавање.
| Врста радова | Површина у ha |
| Пошумљавање садњом садница | 22,23 |
| Попуњавање пошумљених површина | 2,23 |
| Њега новоподигнутих шумских култура | 22,23 |
| Њега постојећих култ.испод таксац.прага | 1,98 |
| Природна обнова | 332,11 |
| Њега природног подмлатка | 332,11 |
