Шумско газдинство „Трескавица“ Трново са сједиштем у Трнову, налази се на територији општине Трново и територији општине Источна Илиџа. Корисник је шума и шумског земљишта на формираном шумском – привредном подручју (ШПП) „Трновско“.
ШПП „Трновско“ се састоји од сјеверног и јужног дијела. На сјеверу се граничи са општинама Источни Стари Град и Пале у Републици Српској, а у Федерацији БиХ са општином Трново и градом Сарајево.
У јужном дијелу се граничи са општином Калиновик у Републици Српској и општином Трново у Федерацији БиХ.
ШПП „Трновско“ заузима површину под шумама 8.830,27 ha .
| Шира категорија шума: | Површина у ha: |
| Високе шуме са природном обновом | 5,202.04 |
| Високе деградиране шуме | 182.01 |
| Шумске културе | 330.18 |
| Изданачке шуме | 3,090.08 |
| Површине подесне за пошумљавање и газдовање | 251.44 |
| Површине неподесне за пошумљавање и газдовање | 772.78 |
| Спорне површине | 4.15 |
Газдинство је подијељено на три привредне јединице:
| Привредне јединице: | Површина у ha: |
| Црна ријека-Жељезница | 627.29 |
| Касиндолска ријека | 4,332.81 |
| Хојта-Пресјеница | 804.16 |
Сјеверни, већи дио подручја, обухвата дијелове сливова Касиндолске ријеке и Жељезнице, а простире се од обронака Игмана на западу до Сарајевског поља и Требевића на сјеверозападу и сјеверу.
На југу, истоку и југоистоку захвата масив Јахорине, а на југу и југозападу предио Грабске шуме.
Јужни дио подручја обухвата сливове притока Жељезнице: Храснице и Широкарнице, односно сјевероисточни дио масива планине Трескавице.
Клима овог подручја је већим дијелом планинска. У нижим предјелима је присутна појава температурне инверзије па и у њима влада планинска клима али нешто блажег облика.
У подручју преко 1.500 m надморске висине планинска клима има карактер алпске климе.
Вегетацијски период траје од 100 до 180 дана, осим на највишим појасевима Трескавице и Јахорине, гдје траје неколико дана.
Средња годишња температура је од 1,3 °C до 9,7 °C.
Просјечна годишња вриједност падавина је 1.146 mm.
Према хоризонталном рашчлањењу шумске вегетације у бившој Југославији по (Стефановић,1977.) ШПП Трновско припада Области унутрашњих динарида, југоисточном босанском подручју , Трновском и Игманско – Зеленгорском рејону.
На овом подручју распрострањене су шуме букве и јеле са смрчом (Piceo – Abieti – Fagetum), као и шуме букве (Luzulo fagetum).
Унутар ових шума распрострањене су секундарне фитоценозе букве (Fagetum montanum illyricum).
За субалпинску зону карактеристична је заступљеност шума букве (Fagetum subalpinum) и клековине бора (Pinetum mugi).
На стаништима у кањонима водотока распрострањене су реликтне шуме црног бора (Pinetum nigrae calcicolum), шуме црног граба (Orno Ostryetum), термофилне шуме букве (Ostryo Fagetum) и шуме јавора и липе ( Aceri – Tilitum – mixtum).
Храстове заједнице, шуме китњака и цера (Quercetum petraeae – cerris), затим шуме китњака и граба (Querco – Carpinetum), шуме китњака (Quercetum petraeae montanum), углавном су везане за ниже предјеле према Сарајевском пољу, те сливове Жељезнице и Добропољске ријеке.
Шумско Газдинство „Трескавица“ Трново припада брдско – планинском подручју и окружено је планинама Трескавица, Игман, Бјелашница и Јахорина. Планина Трескавица је изузетно богата са извориштима и испод које извире и ријека Жељезница.
Сматра се да на планини Трескавици има 365 изворишта.
