Заштита шума од поткорњака и биљних болести базира се на мјерама успостављања шумског реда, сјечи случајнх ужитака, примјени феромонских препарата, и само у изузетним случајевима употреба дозвољених инсектицида.
Посљедних година, као посљедицу невремена имамо појаву огромних штета у шумском екосистему, гдје су страдала и здрава стабла, те су брзим интервенцијама извршаване санације тих површина, како не би дошло до појаве и ширења биљних болести, а и да би се остварила сортиментна и квалитативна структура.
Такође, у протеклом периоду евидентно је повећање учешћа целулозног дрвета четинара што је директно везано за нарушену биолошку стабилност четинарских састојина, у којима је велики број девитализованих стабала „лака мета“ за поткорњаке, које су у овом ланцу секундарне штеточине.
У таквим ситуацијама, приоритет у раду је санација. Уз ове мјере, потребно је извршити пошумљавање лишћара у чистим четинарским састојинама, јер би се тиме смањила киселост земљишта, а самим тим ће се добити стабилније и отпорније састојине.
Због учесталих периодичних каламитета губара, у свим газдинствима проводи се мониторинг здравственог стања путем огледних плоха.
У посљедње вријеме, првенствено на храстовим стаблима, уочено је присуство храстове мрежасте стјенице. Ова штеточина нема довољно природних непријатеља који би држали природну равнотежу популације, док јој одговарају климатски услови и обиље хране, што доводи до повећања бројности и брзог ширења.