Одрживо коришћење природних ресурса омогућава опстанак дивљих врста у природи. Губитак природних станишта и илегална трговина дивљим врстама представљају највеће пријетње за очување ових врста. Злоуботреба дивљих врста на само да угрожава приодно насљеђе, већ се и негативно одражава на економију, као и екосистеме у цјелости.
Управо због тог значаја, питање заштите ових врста уређено је законским и подзаконским прописима. Влада доноси Уредбу о Црвеној листи, којом утврђује списак угрожених дивљих врста распоређених по категоријама угрожености као и Уредбу о Црвеној књизи угрожених дивљих врста и станишта, која садржи детаљније податке о основним карактеристикама врсте, о степену њене угрожености, факторима угрожавања, као и приједлоге мјера за заштиту саме врсте.
Према одредбама Закона о заштити природе Републике Српске, строго заштићена дивља врста може бити заштићена на територији цијеле Републике или на појединим њеним дијеловима.
Није дозвољено коришћење, уништавање и предузимање других активности којима би се могле угрозити строго заштићене врсте биљака, животиња и гљива и њихова станишта. Надаље, није дозвољено: уништавати јединке биљака и гљива и њихових развојних облика, брањем, сакупљањем, сјечењем или ископавањем и чупањем из коријена, у свим фазама биолошког циклуса и угрожавати или уништавати њихова станишта, држати и трговати самониклим строго заштићеним биљкама и гљивама и њиховим развојним облицима, хватати, држати или убијати строго заштићене врсте животиња у свим фазама биолошког циклуса, оштећивати или уништавати њихове развојне облике, јаја, гнијезда и легла, као и подручја њиховог размножавања, одмарања и угрожавати или уништавати њихова станишта и слично, узнемиравати, нарочито у вријеме размножавања, подизања младих, миграције и хибернације, пресијецати миграторне путеве и прикривати, држати, узгајати, трговати, извозити, превозити, отуђивати или на било који начин прибављати и јавно излагати животиње, укључујући све њихове деривате и развојне облике.
Изузетно, у случају оправданог јавног интереса и у случају да изузеће није штетно по опстанак популација строго заштићених дивљих врста у повољном стању очувања у њиховом природном подручју распрострањености, могу бити дозвољене радње ради истраживања и образовања, управљања популацијом, поновног насељавања, поновног уношења и узгоја у in situ и ex situ условима, спречавања озбиљне штете на усјевима, стоци, шумама, рибњацима, води и slično; ради заштите јавног здравља и јавне безбједности или других разлога од преовладавајућег јавног интереса, укључујући разлоге социјалне или економске природе и корисне посљедице од првенственог значаја за животну средину и сакупљања матичних јединки у циљу размножавања, гајења њихових потомака и промета у комерцијалне сврхе у за то регистрованим плантажним и фармерским објектима уз услов да се дио јединки врати на природна станишта.
Уколико се заштићена дивља врста налази у шумама и на шумским земљиштима у својини Републике, изузев шума и шумског земљишта у националним парковима, њихово коришћење и сакупљање се врши у складу са прописима који регулишу област шумарства. Коришћење и сакупљање заштићених дивљих врста дозвољено је искључиво на начин којим се не угрожава.
Под очувањем дивљих врста подразумиjева се спречавање свих радњи које утичу на нарушавање повољног стања популација дивљих врста, уништавање или оштећивање њихових станишта, легла, гнијезда или нарушавање њиховог животног циклуса, односно повољног стања.
Повољно стање дивљих врста обезбјеђује се заштитом њихових станишта и заштитним мјерама за поједине врсте у складу са овим законом.
При извођењу радова и активности у природи и коришћењу природних вриједности на стаништима дивљих врста, примјењују се мјере, методе и техничка средства која доприносе очувању повољног стања врста, односно који не угрожавају дивље врсте и/или нарушавају станишта њихових популација или се ти радови и активности могу ограничити у периоду који се поклапа са значајним фазама њиховог животног циклуса.
Очување птица
Заштита дивљих птица односи се на птице, њихова јаја, гнијезда и станишта. У циљу очувања популација свих врста дивљих птица предузимају се све неопходне мјере, узимајући у обзир еколошке, привредне и рекреативне захтјеве. У циљу одржавања или поновне успоставе довољне разноврсности и величине станишта за све врсте птица предузимају се сљедеће мјере: а) стварање заштићених подручја, б) одржавање и управљање у складу са еколошким потребама станишта унутар и изван заштићених подручја, в) поновно успостављање уништених станишта и г) стварање биотопа.
Врсте дивљих птица које су предмет посебних мјера очувања: врсте које су у опасности од изумирања, врсте осјетљиве на одређене промјене у њиховим стаништима, врсте које се сматрају ријетким због мале популације или ограничене локалне распрострањености и друге врсте које захтијевају посебну пажњу због посебне природе њиховог станишта. Да би се успоставио општи систем заштите свих врста дивљих птица, није дозвољено намјерно убијање или хватање на било који начин, намјерно уништавање или оштећивање њихових гнијезда и јаја или уклањање гнијезда, одношење њихових јаја у дивљину или задржавање тих јаја, иако су празна, намјерно узнемиравање тих птица, нарочито за вријеме њиховог размножавања и парења, уколико би то узнемиравање било значајно и држање птица које припадају врстама чији су лов и хватање забрањени.