Сједиште Центра за газдовање кршом је у Требињу, улица Билећки пут бр. 1. У саставу Центра налазе се и двије шумске управе и то:
Подручје крша обухвата шуме и шумско земљиште на територији општина Источне Херцеговине :
Берковићи, Билећа, Гацко (ПЈ Лебршник – Троглав), Љубиње, Невесиње (ПЈ Снијежница – Заломка ријека), Требиње у државном власништву на комплетној површини општина Берковићи, Билећа, Љубиње и Требиње, док у привредним јединицама које се односе на општине Гацко и Невесиње обухвата шуме и шумско земљиште које припада категоријама:
| Шира категорија шума: | Површина у ha: |
| Високе шуме са природном обновом | 4,747.69 |
| Високе деградиране шуме | 116.33 |
| Шумске културе | 560.15 |
| Изданачке шуме | 47,712.18 |
| Површине подесне за пошумљавање и газдовање | 109,062.90 |
| Површине неподесне за пошумљавање и газдовање | 13,605.86 |
| Узурпације | – |
Подручје крша подјељено је на 15 привредних јединица:
| Привредне јединице: | Површина у ha: |
| Попово поље | 5,713.13 |
| Љубомир | 19,275.60 |
| Требињска шума | 8,508.65 |
| Штировник-Бијела Гора | 19,459.10 |
| Горња Требишњица | 4,369.89 |
| Ситница Видуша | 12,413.36 |
| Рудине Планик | 26,324.08 |
| Бјеласница Ђед | 3,037.66 |
| Лебршник-Троглав | 22,230.86 |
| Снијежица Заломка ријека | 15,682.49 |
| Берковићи | 14,132.59 |
| Љубиње1 | 7,292.02 |
| Љубиње2 | 6,776.84 |
| Љубиње3 | 3,401.29 |
| Љубиње4 | 7,187.55 |
Границе подручја крша на западу и југозападу је ентитетска линија Република Српска / Федерација БиХ, јужно је то државна граница са Хрватском и Црном Гором, источно са Црном Гором, а сјеверно ово подручје граничи са ШПП Невесињско – Гатачким, на претходно наведени начин.
У категорији високих шума са природном обновом од четинарских врста најзаступљенији је црни бор, јела и муника, а од лишћарских врста преовладава буква и у мањем проценту племенити лишћари и остали лишћари.
У високим деградираним шумама најзаступљенија је буква, а у мањем проценту остали и племенити лишћари.
У шумским културама од четинарских врста најзаступљенији је црни бор и умањем проценту алепски бор и чемпрес, а од лишћарских врста остали лишћари.
У категорији изданачких шума најзасупљенији је храст медунац, а у мањем проценту црни јасен, остали лишћари, бијели и црни граб.
У склопу Центра је и расадник шумског и хортикултурног садног материјала, површине око 4,2 у Засад пољу.
Поред контејнерске производње садног материјала, производи се садни материјал категорије зрели изданак голог коријена и садни материјал категорије резнице коријена.
Широк спектар асотримана шумског и украсног садног материјала који се производи у расаднику Центра за газдовање кршом Требиње усклађен је клими која заступљена на овом простору – субмедитеранска – медитеранска клима.
На подручју крша, од септембра 2020., године, проглашен је и Парк природе „Орјен“, површине око 16.715 ha и обухвата предјеле изузетних природних љепота и вриједности, са великим бројем ендемичних биљних и животињских врста.
Пожари представљају велики проблем овог подручја
На подручју којим газдује Центар за газдовањем кршом Требиње, површина шума и шумског земљишта је релативно велика и износи 138.142 ha (шуме у својини Републике) и 35.152 ha (шуме у приватном власништву).
Од укупне површине шума и шумског земљишта, високе шуме заузимају свега око 3,5% што је и разлог више да се посвети велика пажња њиховој заштити.
Највећа је заступљеност шибљака и голети, који заузимају око 53% укупне површине државних шума.
Шибљаци, и ако економски готово безвриједни еколошки предстаљају право богаство на кршу.
Сваки грм у Херцеговини је изузетно важан у пречишћавање ваздуха, везивању тла, спречавању ерозије и регулисању водног режима.
Глобално загријавање и пораст просјечних годишњих температура ваздуха, а у највећем броју случајева људски фактор, узрокује чешће избијање пожара. Неравномјерност падавина у току године, односно учесталост енормних количина падавина у зимском периоду, а оскудно у љетном периоду када су суше доминатне такође представља пријетњу од појаве пожара.
Пожари у протеклом периоду, а поготово они из 2003.,2007.,2012.,2017.године, у великој мјери, смањили су зелени покривач Херцеговачког крша. Свјесни смо чињенице да пожарима из године у годину губимо све веће површине под шумом што увелико утиче на природну средину овог подручја.
