Истраживачко развојни и пројектни центар формиран је 1972. године под називом Биро за пројектовање у шумарству, а пословао је у саставу ИНЦЕЛ-а.
1976. године издваја се из састава ИНЦЕЛ-а и прелази у ШИПАД, а послује као једна од чланица РО ,,ИРЦ” то као ООУР ,,Биро за пројектовање”.
У састав ЈПШ ,,Српске шуме” улази 08.06.1993. године као Пословна јединица ИРЦ – БИРО Бања Лука, а 02.06.1995. године мијења назив у ЈПШ ,,Српске шуме” – Истраживачко развојни и пројектни центар Бања Лука, са сједиштем у улици Јована Дучића 28, а од 2011. године на адреси Грчка 21, Бања Лука.
Истраживачко развојни и пројектни центар Бања Лука броји 42 запослена радника од којих су 31 радник са високом стручном спремом, 24 су дипломирани инжењери шумарства, економисти, правник, програмери и 5 мастер инжењера шумарства.
Истраживачко развојни и пројектни центар основан је с циљем да за Предузеће, првенствено, али и за друге субјекте, израђује и извршава:
Организација
Извршење послова и радних задатака Истраживачко – развојног и пројектног центра организује се преко служби и то:
1. Служба за процјену шума,
2. Служба за планирање газдовања и израду инвестиционо-техничке документације,
3. Служба за пројектовање шумских путева, (примарна и секундарна мрежа)
4. Служба за АОП и ГИС,
5. Извјештајна и дијагнозно – прогнозна служба,
6. Oдјељење за сјеменско – расадничку производњу,
8. Одјељење за остале шумске производе и остале дјелатности,
7. Служба заједничких послова.
Опрема
Истраживачко развојни и пројектни центар прати савремене трендове и технологије које се користе у области шумарства.
Најзаступљенија опрема је реномираних произвођача: Haglof, Grube, SUUNTO, GARMIN, MAGELLAN, LEICA.
Aкустична томографија – Arbotom® (унутрашњe стање дубећих стабала)
Информациони систем
С обзиром на тренд који је актуелан у свијету, а и на нашим просторима, гдје је правило да нека компанија која има широк спектар пословања и велики обим свог пословања, уколико жели да буде успјешна, конкурентна и прије свега да пружа подршку од јавног интереса кроз искоришћење актуелних и савремених информационих технологија, вођење таквог пословања и његово планирање мора у многоме обављати путем једног или неког од савремених ERP (Enterprise Resource Planning) рјешења.
2000. године ЈПШ ,,Шуме Републике Српске“ а.д. Соколац су у своје пословање увели информациони систем. Сви организациони дијелови у саставу ЈПШ добили су инсталиране јединствене програме у оквиру информационог система.
Програми су вишекориснички, израђени у програмском језику COBOL RM, под оперативним системом UNIX. Програм и подаци су на серверу, а на радним станицама је инсталиран програм за везу са сервером. Оперативни систем на радним станицама је Windows 9x/XP/7 или Vista.
Временом и доласком на тржиште савременијих ЕРП рјешења, постојећи информациони систем је изгубио трку поготово интеграцију и интеракцију са ГИС технологијама.
Тржиште ЕРП рјешења је веома развијено у свијету и на њему доминирају три глобалне компаније : SAP, Oracle i Microsoft. Ово тржиште и активности на њему се мјере износом од преко 40 милијарди УС долара. SAP (System Application and Products) је највећа софтверска компанија на свијету мјерено приходима по продатим ЕРП рјешењима са преко 10 милиона корисника. ЈПШ ,,Шуме Републике Српске” а.д. Соколац су у поступку имплементације SAP (System Application and Product).
ГИС (географски информациони систем) је један од важнијих информационих система у оквиру Интегралног информационог система ЈПШ „ Шуме Републике Српске“ а.д. Соколац је саставни дио ИРПЦ инфраструктуре.
Модул просторних података представљен је централном ГИС базом података реализованом кроз Esri ArcGIS Enterprise Geodatabase. Физички, она представља геореференциране векторске и растерске ГИС податке који су у активној употреби у ЈПШ „Шуме Републике Српске“ а.д. Соколац. Преставља основу за израду шумско – привредних основа и извођачког пројекта, будући да даје просторну референцу за све уређајне јединице: шумско – привредна подручја, привредне јединице, одјељења и одсјеке.
Такође садржи и друге просторне податке, попут државних граница, граница ентитета, граница општина, топографске карте, дигиталне моделе терена, водотоке, педолошке податке, геолошке податке, али и шумске путеве, стоваришта, сјеменске објекте, стоваришта, ловне објекте итд. Кроз исти модул врши се одржавање просторних података, а истовремено се омогућава и складиштење података прикупљених током специфичних процеса из других модула попут таксације током израде инвентуре, шумско – привредних основа, или теренског рада и дозначавања током израде извођачког пројекта. Подаци се складиште у виду тачака, линија и полигона, алфанумеричких табела и растерских података, све у државном координатном систему.
Подаци се крајњим корисницима дистрибуирају кроз desktop/web/мобилне GIS апликације на GDi Ensemble и Esri ArcGIS платформи, коришћењем прије свега сервисно оријентисане архитектуре, која омогућава велики број једновремених корисника.
