ШГ „Бања Лука“ Бања Лука

ШГ „Бања Лука“ Бања Лука

Шумско – привредно подручје „ Доњеврбаско“ формирано је спајањем бањалучког, лакташког и челиначког подручја, а корисник шума и шумског земљишта на овом подручју је шумско газдинство „Бања Лука“ са сједиштем у Бањој Луци и шумским управама у Лакташима и Челинцу.

Укупна површина шума и шумског земљишта на подручју ШПП „Доњеврбаско“ износи 75.013,33 ha, од чега на шуме у приватном власништву отпада 27.309,01 ha, а укупна површина шума и шумског земљишта у државном власништву на подручју ШПП „Доњеврбаско“, а којим газдује ШГ „Бања Лука“ Бања Лука, износи  47.704,32 ha и то :

Шумско-привредно подручје подјељено је на привредне јединице:

Шумске управе су подијељене на ревире:

ШПП „ Доњеврбаско“ смјештено је у западном дијелу Републике Српске. Налази се између 44º 59′ 34,46″ и 44º 30′ 02,89″ сјеверне географске ширине, те 16º 48′ 10,44″ и 17º 37′ 20,77″ источне географске дужине. Са сјевера ово шумско – привредно подручје граничи са ШПП „Посавско“ и дијелом са „Индустријским плантажама“; на југу са ШПП „Мркоњићко“ и „Чемерничко“; на истоку са ШПП „Которварошко“ и „Усорско – Укринско“, а на западу са ШПП „Козарачко“.

• Орографске, геолошке и педолошке карактеристике подручја

ШПП „Доњеврбаско“ по Еколошко – вегетацијској рејонизацији Босне и Херцеговине припада  Припанонској области (сјеверобосанско и сјеверозападно – босанско подручје) и мањим дијелом области унутрашњих Динарида (западнобосанско – кречњачко – доломитно подручје и скендер – вакуфски рејон).

• Дио подручја који припада Припанонској области према орографским карактеристикама припада низинском и брдском појасу, од 80m до 980 m надморске висине, док дио подручја који припада области Унутрашњих Динарида карактеришу надморске висине и преко 1.300 m. Ово подручје је изграђено од алувијалних равни у долини Врбаса, те од терцијарних седимената, а мање од палеозојских пјешчара и шкриљаца еруптива и кречњака.
• Дио који припада области Унутрашњих Динарида у геоморфолошком смислу је врло хетерогена област коју граде три кречњачко – доломитна планинска масива, двије бреговите цјелине (офиолитска зона и Цазинска Крајина), средње – босанско шкриљогорје и сарајевско – зеничка котлина. Псеудоглеји са дистричним камбисолом су најзаступљенији типови земљишта, а још долазе семиглејеви, флувисоли, вертисоли, еутрични камбисоли као и калкокамбисоли на кречњаку.
• У Скендер – вакуфском рејону најзаступљенија земљишта су комбинације – мозаици састављени из калкоменалосола, калкокамбисола и лувисола на кречњацима, а мање мозаици литосола и калкоменалосола на кречњаку те комплекса рендзина – калкокамбисола на доломиту и дистричног камбисола.
• Подручје Мањаче је углавном прекривено мозаицима калкомеланосол – лувисол, калкокамбисол – лувисол, калкомеланосол – калкокамбисол – лувисол и комплекс рендзина – калкокамбисол – лувисол на кречњаку или доломиту. Ова земљишта су заступљена и на дијелу ПЈ „Осмача Тисовац“ око Крмина, док горњи дио ове привредне јединице и читава Чемерница су прекривене калкокамбисолом и мозаиком калкомеланосол – калкокамбисол на кречњаку. Уски појас око ријеке Врбање чине флувисоли, а около су дистрични камбисоли на киселим силикатним стијенама који се простиру све до изнад Јаворана јужно, а сјеверно прекривају велики дио Црног врха.
• Један дио подручја према Бронзаном Мајдану чине калкокамбисоли и мозаици калкомеланосоли – калкокамбисоли, а највећи дио око Бронзаног Мајдана и Пискавице су дистрични камбисоли на киселим силикатним стијенама. Долину Врбаса према Лакташима чине семиглеји.

Биолошке карактеристике

Највећи дио Припанонске области заузимају шуме китњака и обичног граба (Querco – Carpinetum), а на хладнијим положајима шуме букве (Fagetum montanum). Што се тиче области Унутрашњих Динарида, најзаступљеније су фитоценозе букве и јеле са смрчом (Piceo – Abieti – Fagetum). Унутар ових шума распрострањене су различите фитоценозе прелазног карактера, шуме јеле и смрче (Abieti – Piceetum), шуме бијелог бора и смрче (Piceo – Pinetum illyricum).

Нарочито је карактеристично и присуство секундарних шума букве које су у неким дијеловома доста заступљене.

У кањонима ријека, на стјеновитим стрмим падинама, заступљене су термофилне фитоценозе, често реликтног карактера: шуме букве и глухача (Aceri obtusati – Fagetum), шуме липе и јавора (Aceri – Tilietum mixtum), а на нижим и најтоплијим положајима шуме бијелог граба (Carpinetum orientalis).

Климатске карактеристике

Клима већег дијела Доњеврбаског шумско – привредног подручја је умјерено континентална уз утицај климе панонског појаса. Источни дио области је топлији са мање падавина у вегетационом периоду. Дио подручја који припада области унутрашњих Динарида се карактерише међусобним сукобљавањем умјерено континенталне и измјењене медитеранске климе. Вегетациони период траје од 195 до 200 дана.