Шумско газдинство ,,Добој“ са сједиштем у Добоју, корисник је шума и шумског земљишта на подручју ШПП ,,Добојско – дервентско“. Простире се на површини од 31.858,68 ha.
У саставу Газдинства су четири шумске управе са сједиштем у Добоју, Модричи, Дервенти и Петрову.
| Шира категорија шума: | Површина у ha: |
| Високе шуме са природном обновом | 10,899.91 |
| Високе деградиране шуме | – |
| Шумске културе | 4,971.25 |
| Изданачке шуме | 14,646.24 |
| Површине подесне за пошумљавање и газдовање | 455.32 |
| Површине неподесне за пошумљавање и газдовање | 378.55 |
| Узурпације | 0.00 |
Шумско-привредно подручје подјељено је на привредне јединице:
| Привредне јединице: | Површина у ha: |
| Озрен- Петрово | 4,803.96 |
| Озрен-Добој | 4,544.80 |
| Преслица-Јабланица | 4,600.23 |
| Крњин | 7,078.63 |
| Требава-Лукавица | 2,074.52 |
| Требава | 2,943.65 |
| Вучјак | 6,516.39 |
| Мотајица | 1,903.11 |
Шумско газдинство ,,Добој“ је организовано просторно на четири цјелине, односно организационе јединице са ревирном подјелом на девет ревира:
Географски положај шумскопривредног подручја
ШПП ,,Добојско – дервентско“ налази се у централном сјеверном дијелу Републике Српске, односно Босне и Херцеговине. Са сјеверне стране, граница подручја је ријека Сава, са источне Дејтонска граница, односно граница Дистрикта Брчко и Федерације Босне и Херцеговине, на западу граница је ,,Посавско“ ШПП, југоисточно је ШПП ,,Усорско – укринско“ а на јужној страни Федерација Босне и Херцеговине. Подручје чији је корисник ШГ ,,Добој“ простире се на територијама општина Добој, Модрича, Дервента, Петрово, Брод, Шамац, Вукосавље, Доњи Жабар и Пелагићево.
Биолошке, климатске, орографске, геолошке и педолошке карактеристике шумскопривредног подручја :
Биолошке карактеристике
Анализе шумске вегетације у Босни и Херцеговини послије другог свјетског рата темеље се на фундаменталним основама познавања вегетације истраженим од стране Фабијанића и сар. (1967), Бурлице и Фабијанића (1969), Ћирића и сар. (1961) и др. Према Еколошко – вегетацијској рејонизацији Босне и Херцеговине (Стефановић, В. и сар. 1983), подручје ШГ ,,Добој“ припада Припанонској области, Сјеверно босанском подручју (највећи дио ШПП-а) и Области унутрашњих динарида, Завидовићко – Теслићком подручју (мањи дио ШПП-а). Подручје заузима средишњи дио сјеверне Босне, од ријеке Саве до обронака брдско – планинске области унутрашњих Динарида. На истоку подручје граничи са прелазном илирско – мезијском области, линија Брчко – западни обронци Мајевице – ријека Спреча, а на западу и југозападу са подручјем сјеверозападно босанским ове области. На југу и југоистоку подручје обухвата масив планине Озрен.
Због изузетно хетерогених станишних прилика заступљене су различите шумске фитоценозе Реална шумска вегетација заступљена је са шумама: китњака и обичног граба (Querco – carpinetum) са којима алтернирају шуме букве (Fagetum montanum) на повољнијим положајима, а на орографско изложенијим шуме китњака (Quercetum petraea montanum), мозаичног распореда налазимо базифилне шуме борова (Erico – Pinetum nigrae serpentinicum, Erico – Pinetum nigrae – silvestris serpentinicum), базифилне шуме храста китњака (Erico – Quercetum petraea) и шуме букве и јеле са смрчом (Abieti – Fagetum serpentinicum). Карактеристика подручја је појављивање смрче на перидотитско – серпентинским земљиштима, у хладнијим и вишим положајима.
Климатске карактеристике
Подручје на коме газдује ШГ ,,Добој“, смјештено је у средишту сјеверног дијела Републике Српске, односно Босне и Херцеговине, карактерише се хетерогеним климатским приликама. На овом подручју смјењују се и мјешају разни климатски утицаји (Милосављевић, 1963).
Од ријеке Саве на сјеверу, па према унутрашњим Динаридима на југу, нижу се климатски типови панонске климе, умјерено – континенталне климе и долинско – котлинске климе, ка планинској клими као варијанта континенталне климе. За одређивање карактеристика климе подручја коришћени су метеоролошки подаци, са метеоролошке станице Добој, која се налази на 146 m надморске висине, а односе се на период од 1953. – 2006. године.
Шуме овог шумскопривредног подручја налазе се у средогорју и нижим планинским предјелима сјевероисточне Босне. Овдје влада умјерено континентална и брдско – планинска клима, са релативно оштрим зимама и умјерено топлим љетима. Количине падавина су знатне, најчешће падају у облику кише, мада су и снијежне падавине заступљене у зимском дијелу године. Од посебног је значаја чињеница да се знатне количине падавина јављају у вегетационом периоду што има позитивног одраза за развој шумске вегетације.
Клима серпентинског дијела подручја је доста уједначена, с обзиром да се босанска серпентинска зона пружа паралелно с високим планинама, па је уплив мора и копна прилично једнако изражен, мада су израженији елементи континенталне климе. Познато је да је сјеверна половина Босне и Херцеговине прекривена шумама. У ову ширу категорију спада и сјеверо – источна Босна као њен највећи дио. Ова подручја су знатно богатија водом него јужна половина БиХ. У овом дијелу су планински масиви испресјецани дубоким долинама којима, од сјевера на југ, протичу воде главних ријека: Дрина, Спреча, Босна, Усора, Врбас и Уна. Сви ови, овако различити услови, који и поред регионалне уједначености пружају слику мирног рељефа, јесу узрок да је врло тешко, а понекад и немогуће, поставити јасне и оштре границе између појединих климатских подручја. Ови постепено прелазе један у други, с низом варијаната које се разликују само по интезитету метеоелемената, усљед различитих надморских висина, експозиције, изложености према вјетровима и другим факторима.
Подручје се одликује средње хумидном климом у току године, а у току вегетационог периода субхумидном влажном, са осредњом плувиметријском ерозијом. То је умјерено хладна, континентална и умјерено влажна клима која је веома повољна за биљни свијет у цјелини, па према томе и за шумску вегетацију на овом дијелу Републике Српске.
Орографске карактеристике
Шуме и шумско земљиште овог шумскопривредног подручја простиру се на дијеловима планина: Озрен, Крњин, Вучјак и Требава. Сјеверни дио шумскопривредног подручја налази се на ободу савске низије гдје се истиче брдо Вучјак. Ријека Босна раздваја брда Вучијак и Требаву која се налази на сјевероисточном дијелу шумскопривредног подручја. Дио планине Озрен, са мноштвом гребена, омеђен је ријекама Спречом и Босном и налази се на источном дијелу подручја. На југозападном дијелу шумско – привредног подручја налази се брдо Крњин. Надморска висина терена опада од источног дијела од планине Озрен идући према западу, односно сјеверу са најнижом тачком. Највиши врх овог шумско – привредног подручја је Велика Островица (кота 915 m).
Геолошке карактеристике
Улога геолошке подлоге у педогенози је огромна. Подлога је извор минералног дијела земљишта, која у просјеку сачињава преко 90% земљишне масе. Особине геолошке подлоге, услови разлагања, и хемијски састав, веома много утичу на еволуцију земљишта и његову производну вриједност. Геолошки гледано, подручје припада области унутрашњих Динарида. Матични супстрат на ШПП-у изграђен је углавном од силикатних и силикатно карбонатних стијенa.
Компактне масе кречњака представљају карбонате калцијума и магнезијума са врло мало нераствореног силикатног остатка.
Силикатни супстрати (рожњаци, филити, пјешчари и глинци и вулкано – седиментне формације) су бескарбонатне силикатне стијене или кварцне стијене, добро задржавају воду и то су обично водоносни слојеви, богати изворима.
Угроженост шума од биљних болести, штрточина и абиотских фактора
У последњих 20 – ак година на простору овог ШПП дошло је до страдања постојеће вегетације на великим површинама. Посљедице овог негативног утицаја су јако уочљиве на терену. Штете се манифестују кроз:
Имовинско – правно стање шумскопривредног подручја
Шумско – привредно подрује ,,Добојско – дервентско“ испресјецано је приватним посједима што умногоме отежава газдовање, односно доста је отежано рјешавање имовинско – правних процеса и дефинисање линије посједа.
На подрују ШГ ,,Добој“, односно на подручју предходно поменутих општина, на рјешавању имовинско – правних прилика је рађено, али је још увијек остало неријешено 2.624,66 ha узурпација. Највећи проблем са узурпираним шумама и шумским земљиштем је у општини Вукосавље (1.420,27 ha) и Модрича (540,62 ha). У наредном периоду непоходно је да ШГ „Добој“ у сарадњи са надлежним органима града и општина у сарадњи са Републичком управом за геодетске и имовинско – правне послове утврди границе посједа и устроји регистар узурпација.