Шумско – привредно подручје „Посавско“ налази се на територији општина Градишка, Србац и Прњавор и настало је спајањем некадашњих шумско – привредних подручја: ,,Градишко“, ,,Србачко“ и ,,Прњаворско“.
Сједиште Шумског газдинства „Градишка“ је у Градишци и организовано је преко радних јединица односно шумских управа:
Укупна површина ШПП „Посавско“ износи 40.641,12 hа. Газдинство је, по етату, највеће у саставу Јавног предузећа, односно у бруто маси износи око 206.000 m³. Запремина дрвне масе износи око 11.600.000 m³, а годишњи прираст износи око 270.000 m³.
| Шира категорија шума: | Површина у ha: |
| Високе шуме са природном обновом | 34,418.69 |
| Високе деградиране шуме | 2,593.18 |
| Шумске културе | 2,912.86 |
| Изданачке шуме | 166.82 |
| Површине подесне за пошумљавање и газдовање | 748.92 |
| Површине неподесне за пошумљавање и газдовање | 169.67 |
| Узурпације | 143.36 |
ШПП ,,Посавско“ подијељено је на седам привредних јединица:
| Привредне јединице: | Површина у ha: |
| Мотајица | 11,673.95 |
| Гумјера Царева Гора | 6,830.89 |
| Љубић | 3,799.71 |
| Велика Укрина | 3,294.93 |
| Козара Бањалучка | 684.01 |
| Козара Врбашка | 10,675.99 |
| Просара | 4,024.89 |
Ово шумско – привредно подручје припада Припанонској области, коју карактеришу равничарски и брежуљкасти предјели сјеверне Босне.
У погледу надморске висине као једног од орографских фактора, ово подручје припада низинском и брдском појасу од 80 m – 980 m надморске висине.
Подручје око ријеке Саве на сјеверу, дио подручја према Лакташима, подручје ближе насеља Србац и дијелови општине Прњавор припадају низинском подручју, док појасеви око Мотајице, Просаре и падине Козаре припадају брдском појасу.
Нагиби терена и купираност су изражени првенствено на Козари, али и на Мотајици.
Усљед честих, али и наглих промјена експозиције, нагиба терена и надморске висине стварају се различити услови микроклиме и земљишта.
Према геолошкој карти Посавско шумско – привредно подручје припада различитим геолошким формацијама. Око Градишке су распрострањени седименти поплавних подручја. У једном дијелу преовлађују палеозојски пјешчари, док на Просари се јављају еоценски шкриљци.
У П.Ј. „Козара бањалучка“ преовлађују пјешчари из доба Креде и Јуре. Осим овог на гребенима Козаре се јавља перидотит и серпентинит.
На подручју Радне јединице Србац, на Мотајици и њеним падинама се јављају гранити. Југозападно, јужно и југоисточно од Мотајице у виду појасева јављају се гнајсеви, а даље југоисточно су филитоиди.
Аргилошисти на мањој површини се настављају на филитоиде. Даље јужно и југоисточно су флишеви, пијесци и лапори који чине један већи појас подручја.
На подручју радне јединице Прњавор имамо следећу ситуацију: око града су распрострањени глиновити и пјесковити лапори, карбонатни пјешчари и конгломерати, као и пјескови и лапоровити кречњаци. Између Вијачана и Кремне, као и према Чечави су серпентинити и перодотити, а мањим дијелом амфиболити и плочасти и лапоровити микрити.
Сложен рељеф и разноврсност геолошке грађе, условили су и образовање већег броја типова земљишта, различитих особина и производног потенцијала.
Земљишта образована на кречњацима и доломитима и киселим силикатним супстратима главно су обиљежје земљишног покривача ШПП-а.
Дистрични камбисол је доминантан тип земљишта на Посавском подручју. Заступљени су још на кречњачкој подлози: калкомеланосол, калкокамбисол и лувисол, а на доломиту је најзаступљенија рендзина.
Према хоризонталном рашчлањењу шумске вегетације, шумско – привредно подручје „Посавско” припада Еуросибирско – сјеверноамеричкој регији, илирској флорној провинцији.
Поред букових, односно буково – јелових шума у вишим планинским подручјима, имамо и веома различите храстове шуме климатогеног карактера.
Вегетација се карактерише знатним учешћем средњоевропских елемената, али и већим присуством балканских реликтних врста.
Шумска вегетација је развијена на кречњачкој (мањим дијелом) и силикатној подлози, претежно на дубљим земљиштима.
Виши појасеви подручја (падине Козаре, Мотајица…) су претежно састављени од заједница (типова шума) брдске букве (Fagion moesiacae montanum) на смеђим земљиштима, а на извјесној висини се придружује и јела (Abieti-Fagetum illyricum). Остали нижи дијелови припадају разним варијантама заједница Querco – Carpinetum croaticum. Ове заједнице китњака са обичним грабом и буквом су фито – ценолошки прелази и мјешавине између заједнице китњака Quercetum montanum illirycum, шуме китњака и обичног граба Querco – Carpinetum croaticum и ацидофилне шуме букве Luzulo-Fagetum. С обзиром на еколошке особине китњака, мјешовите састојине ове врсте су такве да се китњак – врста свјетлости налази у горњем спрату, а у подстојном дијелу буква, граб итд. Мањи дио подручја чине и заједнице лужњака и обичног граба (Carpino betuli – Querceto roboris) на псеудоглејним земљиштима и шуме црне јохе (Alnetum glutinosae) на алувијалним и глејним земљиштима.
Буква (Fagus sp.) као врста, по запремини и површини коју заузима доминира на овом подручју. Она је према својим биоеколошким карактеристикама врста са најширим висинским распрострањењему БиХ, а које произилази из широке еколошке амплитуде у односу на климатске факторе (светлост и температуру) и едафске факторе (геолошку подлогу и типове земљишта), а нешто нижу амплитуду у односу на влажност ваздуха
Клима ШПП „Посавско“ има изразито умјерен континентални карактер (Стефановић, et al. 1983).
Главни чиниоци који опредељују карактер климе истраживаног подручја су надморска висина, рељеф и шумовитост.
Еколошке карактеристикеобухватају све абиотичке услове средине, човјека као значајног фактора измјене тих услова и комплетан живи свијет прије свега биљни свијет као базу биоценозе.
Орографски фактори спадају у посебну групу еколошких чинилаца.
Рељеф терена утиче много-струко на факторе климе и својства земљишта, што се одражава на састав и развој шумских фитоценоза.
Често и посве мале разлике у рељефу терена условљавају знатне промјене у вегетацијском саставу. Према хоризонталном рашчлањењу шумске вегетације у бившој Југославији (Braun-Blanquet) po (Стефановић, В.et.all,1977), шумско – привредно подручје „Посавско” припада Еуросибирско – сјеверноамеричкој регији, илирској флорној провинцији.
Поред букових, односно буково-јелових шума у вишим планинским подручјима, имамо и веома различите храстове шуме климатогеног карактера. Вегетација се карактерише знатним учешћем средњо – европских елемената, али и већим присуством балканских реликтних врста. Шумска вегетација је развијена на кречњачкој и силикатној подлози, претежно на дубљим земљиштима. Виши појасеви подручја (падине Козаре, Мотајица…) су претежно састављени од заједница брдске букве (Fagetum illyricum) и на извјесној висини се придружује и јела (Abieti-Fagetum illyricum). Остали нижи дијелови припадају заједницама Querco – Carpinetum.
