Шумско газдинство „Милићи“ врши коришћење шума и шумског земљишта, уз обавезу одржавања, на простору шумско – привредног подручја (ШПП) „Милићко“ са сједиштем у Милићима.
ШПП „Милићко“ налази се у источном дијелу Републике Српске, а заузима простор између 440 00′ 53,33“ и 440 18′ 59,78“ сјеверне географске ширине, те између 180 58′ 29,73“ и 190 12′ 19,98“ источне географске дужине.
Сјеверно и сјеверозападно, ово шумско – привредно подручје, граничи са „Власеничким“ шумско – привредним подручјем, југозападно са „Ханпјесачким“, јужно са „Рогатичким“, а источно са „Доњедринским“ шумско – привредним подручјем.
Укупна површина шумско – привредног подручја износи 11.549,87 ha.
Шира категорија шума: | Површина у ha: |
Високе шуме са природном обновом | 6,692.42 |
Високе деградиране шуме | – |
Шумске културе | 814.82 |
Изданачке шуме | 2,083.93 |
Површине подесне за пошумљавање и газдовање | 35.97 |
Површине неподесне за пошумљавање и газдовање | 1,922.73 |
Узурпације | 8.84 |
ШПП „Милићко“ подијељено је на 6 привредних јединица:
Привредне јединице: | Површина у ha: |
Горњи Јадар | 5,096.17 |
Кравица-Полом | 680.91 |
Удрч-Каменица | 662.81 |
Студени Јадар-Дубница | 3,647.67 |
Ратак-Деветак | 1,141.93 |
Лука-Клотијевац | 329.22 |
Преовлађују шуме букве ацидофилног карактера (Luzulo–fagetum), спорадично (Musci–fagetum), а на кречњачким земљиштима распрострањене су неутрофилне шуме букве (Fagetum montanum illyricum).
Значајан дио имају и разне фитоценозе храстова, а спорадично, орографски условљене, јављају се термофилне шуме букве, шуме храстова и црног граба, односно граба.
У вишим дијеловима подручја најзаступљеније су шуме букве и јеле са смрчом (Piceo-Abieti-Fagetum), а на мањим површинама заступљене су секундарне шуме букве (Fagetum montanum et Luzulo – Fagetum).
Као посебност треба споменути реликтне фитоценозе Панчићеве оморике (Piceetum omorikae, Omorikae Piceeto – Abieto – Fagetum pinetosum).
Панчићева оморика (Picea omorika (Pančić) Purk.) ендемит Балканског полуострва и терцијaрни реликт налази се од природе и на подручју Шумског газдинства „Милићи“ Милићи гдје су констатоване двије састојине Панчићеве оморике, једна на локалитету Штедрића, а друга на локалитету Радаве.
Најсјеверније природно налазиште Панчићеве оморике у свијету јесте налазиште у ШГ ,,Милићи“, локалитет Штедрић, Тијесни до – Тисовљак. Обухвата дио одјељења 173, одсјек ,,d“. Рјешењем Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, призната је и уписана у Регистар шумских сјеменских објеката Републике Српске под регистарским бројем S.S.035.1229.24.
Према Фукареку (1956), састојина је имала површину од око 10 ha, са око 300 старих и средњодобних стабала Панчићеве оморике, од којих су нека била висока од око 50 m и пречника близу 1 m. У састојини је тада било доста пањева, јер су мјештани (село Вишњице) обилно користили цјепко дрво Панчићеве оморике за израду качица, брема и других кућних потребштина. Састојина се издвајала од свих других састојина Панчићеве оморике по саставу приземне вегетације и природном обнављању, те је и тада чинила вриједан научни објекат, који се морао заштитити од даљег уништавања. Састојина је разнодобна. Учешће других врста је око 40% (смрча 30% и јела 10%) Склоп састојине је потпун (0.7). Висина стабала је између 25-38 m, преовладавају стабла висине од 33 m. Прсни пречник стабала се креће од 20-50 cm, преовладавају стабла од 35 cm. По површини објекта, у мањим или већим крпама заступљен је подмладак јеле и смрче. Појединачно и веома ријетко, јавља се подмладак панчићеве оморике. Подмладак је здрав и виталан. Пунодрвност и правност стабала су врло добра, усуканости нема. Веома ријетко су примјетна блага оштећања од мразопуцина. Стабла оморике су доста добрих фенотипских одобина, па су стога интересанта у смислу производње сјемена, односно као сјеменски објекат. Здравствено стање оморике је средње добро. Често плодоноси (сваке 2-5 година), а приступ и долазак до сјеменског објекта је обезбијеђен што олакшава фазу прикупљања и транспорта сјемена.
Укупна површина (hа) | 5,35 |
Редукована површина | 1,39 |
Географска ширина | 440 4′ 22.7″ |
Географска дужина | 190 5′ 46.9″ |
Надморска висина | 990-1100 |
Нагиб (0) | 15-40 |
Експозиција | Сјевер, сјев-исток |
Геолошка подлога | Kрeчњaк |
Тип земљишта | Плитко кречњачко |
Вегетацијски тип | Omorikae Piceeto-Abieto-Fagetum pinetosum |
Област | Област унутрашњих динарида |
Подручје | Подручје источнобосанске висоравни |
Рејон | Романијски рејон |
Геолошка подлога | Банковити кречњаци и масивни бриозојско-корални кречњаци |
Тип земљ. | Мозаици калкомеланосол – калкокамбисол |
Реална вегет. | Fagetum monatanum |
Клима | Умјерено-континентална |
Вегетациони период | 120 – 190 дана |
Средња годишња температура ваздуха | 9,4 0 С |
Најтоплији мјесец | јул, 16,1 0 С |
Најхладнији мјесец | јануар, -3,8 0 С |
Количина падавина | 1068 |
Друга састојина Панчићеве оморике на подручју ШГ „Милићи“ откривена је 2019.године. Шире подручје наласка друге састојине Панчићеве оморике је Радава (локални назив Врановина) и припада привредној јединици „Ратак Деветак“, одељење 138. одсјек 02. Сам проналазак и опис састојине је извршен од стране дипломираних инжењера шумарства Миломира Ковачевића и Зорана Кипића.
Укупна површина (hа) | 1 |
Редукована површина | 0,3 |
Источна кордината | 06590709 |
Сјеверна кордината | 04876361 |
Надморска висина | 1300-1340 |
Нагиб (0) | 70-80 |
Експозиција | Сјеверна |
Геоло. подлога | Kрeчњак |
Тип земљ. | Плитко кречњачко земљиште- калкомеланосол |
Вегетацијски тип | Piceto-Abietum |
Област | Област унутрашњих динарида |
Подручје | Подручје источнобосанске висоравни |
Рејон | Романијски рејон |
Геолошка подлога | Сиви,слојевити, банковити и масивни кречњаци |
Тип земљишта | Мозаици калкомеланосол |
Реална вегетација | Piceo – Abieti Fagetum / Fagetum monatanum |
Потенцијална вегетација | Piceo – Abieti Fagetum |
Клима | Субпланинска клима |
Вегетациони период | 120 – 190 дана |
Средња годишња температура ваздуха | 6,5 °C |
Најтоплији мјесец | јул |
Најхладнији мјесец | јануар |
Количина падавина | 1.085-1.433 mm³/m² |
Пречник од 5cm до 20cm | преовлађују стабла пречника 10 cm |
Висина од 5m до 15m | преовлађују стабла висине 8 m |
Природни или вјештачки | природни |
Узгојни облик састојине | разнодобна |
Заступљеност других врста у % | 70% (јела и смрча) |
Склоп | 0,60 |
Опис стања подмладка третиране врсте | појединачан |
Клима подручја има карактер континенталне климе у нижим дијеловима, а умјерено континенталне у вишим и планинске у највишим дијеловима. На падавине у вегетационом периоду, у нижим дијеловима подручја, отпада око 55% годишњих падавина, а у вишим око 52%. Вегетациони период траје 190 – 210 дана, у нижим дијеловима подручја, а у вишим 120 – 190 дана.
Шумско – привредно подручје „Милићко“ по Еколошко – вегетацијској рејонизацији Босне и Херцеговине већим дијелом припада Сребреничком рејону, Доњедринском подручју, Прелазно илирско – мезијској области. Припада брдско – планинском појасу, у ком се издвајају мање алувијалне равни и терасе, те планински масиви. Рејон карактерише масив еруптивних стијена са палеозојским шкриљцима и пјешчарима, као и тријаским кречњацима, те пјешчарима, глинцима и рожњацима.
Најзаступљенији тип земљишта је дистични камбисол, а на мањим површинама јављају се и земљишне комбинације типа мозаика калкомеланосола, калкокамбисола на кречњаку и еутричног камбисола на силикатним стијенама.
Ово су типична шумска земљишта, која су на кречњацима претежно плитка и сува, док су на осталим супстратима средње дубока и дубока, и знатно влажнија.
Мањи дио подручја, виши дијелови припадају Области унутрашњих динарида, односно подручју Источнобосанске висоравни. Геолошки гледано ове дијелове карактеришу кречњаци, а од земљишта су најзаступљенија земљишта на кречњацима и дистични камбисоли на киселим силикатним супстратима.
Важећа шумско – привредна основа ступила је на снагу 01.01.2021.године и има важност до 31.12.2030. године.