Шумско газдинство ,,Приједор“ корисник је шума и шумског земљишта на шумско – привредном подручју ,,Козарачко“, које се простире на подручју шест јединица локалне самоуправе и то: Град Приједор и општина Козарска Дубица, Нови Град, Оштра Лука, Костајница и Крупа на Уни.
Шира категорија шума: | Површина у ha: |
Високе шуме са природном обновом | 26,561.69 |
Високе деградиране шуме | – |
Шумске културе | 2,796,01 |
Изданачке шуме | 12,166.00 |
Површине подесне за пошумљавање и газдовање | 998.93 |
Површине неподесне за пошумљавање и газдовање | 130.24 |
Узурпације | 192.21 |
Шумско – привредно подручје је подијељено на 13 привредних јединица :
Привредне јединице: | Површина у ha: |
Просара | 3,292.79 |
Мљечаница | 8,892.52 |
Пастирево | 7,325.69 |
Новске Шуме | 4,550.47 |
Војскова | 1,473.66 |
Јапра | 2,728.09 |
Мајданске планине | 2,099.34 |
Кумбаруша Приједорска | 1,432.48 |
Кумбаруша Оштра Лука | 2,415.62 |
Козица Мулеж | 1,035.22 |
Козара Врбашка | 2,455.79 |
Козара Приједорска | 3,329.92 |
Волар Љубија | 2,120.40 |
Шумско газдинство Приједор се састоји из слиједећих организационих јединица :
Најраспрострањеније шуме су шуме храста китњака и обичног граба, шуме букве, шуме китњака и шуме китњака и цера. Планину Козару карактеришу шуме букве и јеле. На подручју Костајнице издваја се већи комплекс шума питомог кестена.
У вези орографских прилика, сјеверни и сјевероисточни дио шумско – привредног подручја чине планински масиви Козара и Просара које се одликују израженијим рељефом са уским и дубоким долинама, испресјецаним многобројним потоцима и увалама. Југозападни дио подручја чине брежуљкасти обронци Мајданских планина који се благо спуштају у долину ријеке Сане. Јужни дио подручја је са нешто израженијим рељефом, стрмим и испресјецаним тереном. Остали дио подручја углавном је брежуљкаст са плићим долинама и благим падинама које постепено прелазе у благо таласасто земљиште.