Површина шиповачког шумско – привредног подручја „Средњеврбаско“ је 34.750 ha. Од тога површина високих шума са природном обновом је 21.000 ha.
Шипово је брдско планинско подручје испресијецано ријеком Пливом правцем запад – исток, ваздушне дужине око 30 km и ријеком Јањ правцем југ – сјевер ваздушне дужине око 35 km, те мањим рјечицама Сокочницом, Лубовицом, Воларицом.
| Шира категорија шума: | Површина у ha: |
| Високе шуме са природном обновом | 24,265.03 |
| Високе деградиране шуме | 15.98 |
| Шумске културе | 1,230.75 |
| Изданачке шуме | 6,529.26 |
| Површине подесне за пошумљавање и газдовање | 4,085.36 |
| Површине неподесне за пошумљавање и газдовање | 726.04 |
| Узурпације | 877.05 |
Шумско-привредно подручје подјељено је на привредне јединице:
| Привредне јединице: | Површина у ha: |
| Виторог | 11,720.53 |
| Горњи Јањ | 7,776.77 |
| Доњи Јањ | 8,231.13 |
| Шединац | 2,084.42 |
| Лисина | 4,237.56 |
| Овчара | 3,220.42 |
| Купрес | 458.64 |
Терен око ушћа ријеке Јањ у Пливу је равничаст и брдовит са надморском висином од око 440 m и он се постепено диже и прелази у планинско подручје са највишом висином на југу планина Виторог (1.906 m), на сјеверу планина Лисина (1.335 m), на истоку Горица (1.267 m), и на западу Чардак (1.452 m).
У ширем географском смислу, подручје ШГ „Горица“ Шипово се простире од 16° 48′ 32″ – 17° 17′ 57″ источне географске дужине и од 44° 03′ 46″ – 44° 23′ 4″ степену сјеверне географске ширине, у појасу умјерено континенталне климе.
Градско урбано подручје смјештено је на сјеверном дијелу општине у сливу наведених ријека у којем живи око 60% цјелокупног становништва општине Шипово.
У саобраћајном смислу преко општине Шипово пролазе два важна комуникацијска правца долином ријека Плива и Јањ а то су: правац Бања Лука – Шипово – Купрес и правац Језеро – Шипово – Гламоч.
Рељеф општине Шипово сачињавају сљедеће рељефне цјелине:
Рељеф предјела Шипова највећим дијелом је грађен од седиментних кречњачких стијена и доломита.
Кречњачке површине испресијецане су бројним тектонским пукотинама на којима су створене бројне форме рељефа (вртаче, увале, јаме, пећине) међу којима је најпознатија Вагањска пећина (990 m надморске висине) са бројним украсима сталактита и сталагмита.
У геоморфолошком погледу Шипово спада у брдско – планинско подручје које се изнад мора у просјеку диже за око 800 m. У геоморфолошком погледу Шипово спада у брдско – планинско подручје које се изнад мора у просјеку диже за око 800 m.
Шипово у глобалном климатском погледу налази се у појасу умјерено континенталне климе, а и са одређеним диференцијацијама које су узрок разлике у надморској висини, топографским и вегетацијским елементима.
Температура ваздухa је основни климатски елемент.
Средња годишња температура износи +10 степени целзијуса, средња љетња темепература износи око +20 степени целзијуса, а средња зимска температура креће се око 0 степени.
Средња годишња инсолација износи 1.800 сати или просјечно 5 сати дневно. Средња годишња релативна влажност ваздуxa изоси око 85%.
Падавине су врло битан климатски елемент. Средња вриједност падавина је 990 mm годишње. Просјечан број дана под снијегом је 120 дана, а вегетациони период траје око 250 дана. Магла у Шипову је честа појава и са великим бројем дана у години. Вјетрови су честа појава на јужном дијелу општине (Јањска висораван), јер се преко Јања укрштају медитеранске и континенталне ваздушне масе.
На формирање тла (педолошки састав земљишта) и на његова физикална и хемијска својства доминантно су утицали: рељеф, геолошка подлога, клима и биљни покривач. Имајући у виду горе наведено истичу се три категорије земљишта: долинска, брдска и планинска. На подручју општине Шипово распрострањена су различита тла: подзоли, смеђа, у мањим површинама чернозем и наплавне у долини ријека Пливе и Јања. Та разноврсност земљишта и остали наведени елементи (климатски режим и надморска висина) утицали су на разноврсност биљног покривача и у њему животињског свијета. У најнижим предјелима расту листопадне шуме: буква и граб, а на вишим надморским висинама расту четинари (смрча, јела и бор).
Наведене различитости пружају становништву могућност бављења различитим гранама пољопривреде (земљорадња, воћарство, сточарство, рибарство, пчеларство), туризам и др. Од укупне површине Шипова на шуме отпада 22.399 ha или 48%, на ливаде и пашњаке 15.480 ha или 33%, на оранице и воћњаке 6.603 ha или 14% а на непродуктивно земљиште 1.738 ha или 4%.
Шумарство је једна од најзначајнијих привредних грана на подручју наше Општине.
Шуме и шумска земљишта су због својих општекорисних функција и привредног значаја добро од општег интереса и требало би да уживају посебну бригу и заштиту шире друштвене заједнице.
Корисне функције шума огледају се превасходно у томе што дрво као сировина има велики значај у експлоатацији, преради и коришћењу на друге начине.
Поред економског, шуме и шумска земљишта имају и веома битан еколошки значај који се огледа у следећем: утицај на регулацију климе, заштита земљишта од ерозије бујица и поплава, значајан извор љековитог биља и других споредних шумских производа, туристичко – рекреативна функција шуме.
Из свега наведеног се може закључити да шуме имају велику материјалну и другу вриједност која се у многим случајевима готово и не може процијенити.
На територији општине Шипово налазе се рудници гипса, бентонита, доломита и угља.
У рејону Сокоца и Греде налази се рудник висококвaлитетне бентонитне глине. Тренутно тржиште бентонита је у Републици Хрватској и мањим дијелом у Србији. Од великог би значаја била финализација једног од производа бентонита на самом копу рудника.
На рејону Волара и Ступне налази се рудник руде гипса који је најбољег квалитета на просторима РС и Србије. Производи од гипса су разноврсни и имају своју примјену у привреди и ванпривреди. Највеће тржиште производа од гипса је на територији Србије.
У рејону Лубова налази се велики рудник квалитетног доломитног пијеска који има широку примјену у грађевинарству.
За потребе грађевинарства могу се наћи рудници доломита у Ступној, Дуљцима, Натпољу, Прибељцима, Драгнићу, Сокоцу, Трнову и Бешњеву.
Из области енергетике oва општина располаже са добрим хидро потенцијалом.
У складу са Правилником о елементима и садржају шумско – привредних основа приказане су:
Географски положај шумско – привредног подручја
Одлуком Владе Републике Српске (,,Службени гласник Републике Српске“, број 101/05, 10/7 и 107/12), формирано је ,,Средњеврбаско“ шумско – привредно подручје, чији је корисник шумско газдинство „Горица“ са сједиштем у Шипову и шумском управом у Новом Селу.
Простире се на територији општина: Шипово, Купрес Републике Српске и Језеро.
Кроз подручје пролази неколико веома значајних путних праваца: магистрални пут М-5, пут АВНОЈ – а (Јајце – Мркоњић Град – Бихаћ), Језеро – Шипово – Купрес и Шипово – Бараћи. Регионални центар Бања Лука, удаљен је 80 km, југоисточно је Сарајево и удаљено око 170 km, а Јадранско море је удаљено око 150 km.
Шумско – привредно подручје граничи: на сјеверној страни са ШПП ,,Мркоњићким“, на истоку, југу и западу са Федерацијом Босне и Херцеговине.
Територија Шипова обухвата 11 мјесних заједница:
Шипово, Волари, Натпоље, Грбавица, Бабићи, Прибељци, Пљева, Драгнић Подови, Соколац, Мујџићи и Стројице.
Насељена мјеста у Општини су: Бабићи, Бешњево, Брдо, Брђани, Ваган, Водица, Волари, Вражић, Горица, Горњи Мујџићи, Грбавица, Греда, Доњи Мујџићи, Драгнић, Драгнић Подови, Дуљци, Ђукићи, Јусићи, Кнежевићи, Козила, Крчевине, Липовача, Лубово, Лужине, Љуша, Мајевац, Мочиоци, Натпоље, Олићи, Оџак, Подобзир, Подосоје, Прибеља, Прибељци, Сарићи, Соколац, Ступна, Тодорићи, Хасанбеговци, Хотковци, Хрбине, Чифлук, Чуклић.
Подручје општине Језеро чине насељена мјеста: Барево, Борци, Бравнице, Дренов До, Ђумезлије, Језеро, Ковачевац, Љољићи и Перућица, Присоје, Черказовићи.
У општини Купрес се налазе следећа насељена места: Шеменовци, Растичево, Мрђановци, Ново Село.
Распоред биљних заједница на овом простору узрокован је климатским, орографским, геолошко-педолошким и антропогеним чиниоцима. Није изражена висинска зоналност шумске вегетације у класичном смислу, већ су различите фитоцеозе мозаично распоређене. Према хоризонталном рашчлањењу шумске вегетације у бившој Југославији (Стефановић,1977), ШПП припада западно – балканском подручју храста китњака и обичног граба (Querco – Carpinetum), које обухвата подручја Хрватске и Босне са умјерено – континеталним климатским обиљежјима.
Вегетација се карактерише знатним учешћем средњоевропских елемената, али и већим присуством балканских реликтних врста. Шумска вегетација је развијена на кречњачкој и силикатној подлози, претежно на дубљим земљиштима. Подручје Шипова фитогеографски припада Еуросибирски – сјевероамеричкој регији, а унутар регије илирској флорној провинцији која обухвата западне хумидније крајеве и која се карактерише својственим вегетацијским јединицама и флорним елементима.
Према Еколошко – вегетацијској рејонизацији Босне и Херцеговине (Стефановић, еt аl.1983), ШПП припада западнобосанско кречњачко – доломитном подручју области унутрашњих Динарида, гдје преовлађују шуме букве и јеле са смрчом (Piceo – Abieti – Fagetum) и њихове секударне и трајне творевине. У оквиру овога подручја, секундарне шуме букве (Fagetum montanum illyricum), налазе се у појасу шума букве, јеле и смрче (Piceo – Abieti – Fagetum).
Као карактеристичне фитоценозе подручја, према тумачу типолошких карата могу се издвојити:
Шумско – привредно подручје се према Еколошко – вегетацијској рејонизацији БиХ, налази у западнобосанско кречњачко – доломитном подручју, области унутрашњих динарида, коју карактерише сукобљавање умјерено – континенталне и измијењене медитеранске климе, а високи планински масиви имају планинску климу (Стефановић, et al. 1983). Главни чиниоци који опредељују карактер климе истраживаног подручја су надморска висина, рељеф и шумовитост.
Геолошки посматрано, у овом шумско – привредном подручју преовладавају кречњаци различите старости и доломити мезозоика (тријаса) (Стефановић, ет ал., 1983). Кречњаци су, углавном, једри и масивни, на којима се образује читава еволуција серија кречњачких земљишта. Осим једрих кречњака који су доминантни по пространсву, налазе се и мале површине лапоровитих и битуминозних кречњака, које одликује већи садржај нерастворног остатка, што има утицаја на педогенезу на овим супстратима (Основна Геолошка карта СФРЈ – Јајце, 1980).
Доломити могу бити чврсти али се чешће јављају као истрошени у виду доломитне пржине. Кристаласти доломити се лако претварају у доломитну пржину па су ови супстрати веома пропустљиви за воду, што има за посљедицу изражену сувоћу станишта. То утиче да се у току развоја земљиште дуго задржава у стадију пјесковите доломитне рендзине (Ћирић, 1961).
Поред кречњака и доломити на ШПП – у налазимо и силикатне стијене. Најзаступљеније су: рожњаци, филити, пјешчари и глинци и вулкано – седиментне формације.
Сложен рељеф и разноврсност геолошке грађе, условили су и образовање већег броја типова земљишта, различитих особина и производног потенцијала.
Земљишта на кречњацима и доломитима, Калкомеланосол (црница), Калкокамбисол (смеђе кречњачко земљиште), Илимеризовано земљиште (лувисол), Рендзине, Земљишта на киселим силикатним супстратима, Дистрични камбисол (кисело смеђе земљиште).
Све шуме садрже еколошке и социјалне вриједности. Те вриједности могу бити глобално, регионално или локално важне, али када се нека од тих вриједности сматра изузетно важном шума се може дефинисати као шума високе заштитне вриједности:
Строги природни резерват „Прашума Јањ“ 2021. године уврштена је на UNESCO листу свјетске баштине, а основна вриједност резервата је аутохтоност шума букве, јеле и смрче, која због своје изворности предстваља јединствено плаго природе.
За Строги природни резерват „Прашума Јањ“ дефинисана су три стратешка циља и то:
Видео садржај ријеке Јањ и Пливе се могу погледати на сљедећим линковима :
Површина ове категорије шума износи 24.215,27 ha или 65,81% од укупне неспорне површине шумско – привредног подручја.
Структура укупне дрве залихе у m3 :
Четинари: 261,38 по ha укупно: 6.329.470
Лишћари: 105,69 по ha укупно: 2.559.282
Укупно : 8.888.752
Површина ове категорије шума износи 15,98 ha или 0,04 % од укупне неспорне површине шумско – привредног подручја.
Структура укупне дрве залихе у m3 :
Четинари: 0,00 по ha укупно: 0
Лишћари: 2.215 по ha укупно: 2.215
Укупно : 2.215
Површина ове категорије шума износи 1.230,75 ha или 3,34% од укупне неспорне површине шумско – привредног подручја. Површина ове категорије шума са процијењеном дрвном масом износи 1.019,47 ha.
Структура укупне дрве залихе у m3 :
Четинари: 224,94 по ha укупно: 229.321
Лишћари: 14,65 по ha укупно: 14.936
Укупно : 244.257
Површина ове категорије шума износи 6.523,71 ha или 17,73% од укупне неспорне површине шумско – привредног подручја. Површина ове категорије шума са процијењеном дрвном масом износи 1.019,47 ha.
Структура укупне дрве залихе у m3 :
Четинари: 4,78 по ha укупно: 31.165
Лишћари: 130,65 по ha укупно: 852.302
Укупно : 883.467
Категорија 5000 – Површина ове категорије износи 4.085,36 ha
Категорија 6000 – Површина ове категорије износи 236,38 hа, а укупна неминирана површина категорије износи 725,29 ha.
На основу предходно приказаног стања, циљева газдовања и критеријума за утврђивање обима сјеча, за овај уређајни период, планиран је слиједећи обим сјеча за шумско – привредно подручје.
УКУПНО ДРВНИХ СОРТИМЕНАТА НА ШУМСКО – ПРИВРЕДНОМ ПОДРУЧЈУ
