ШГ „Дрина“ Сребреница корисник је шума и шумског земљишта на подручју шумско – привредног подручја „Доњедринско“. У саставу Газдинства су шумске управе у Братунцу и Сребреници. „Доњедринско“ шумско – привредно подручје формирано је спајањем „Братуначког“ и „Сребреничког“ шумско – привредног подручја.
Неспорна површина Доњедринског шумско – привредног подручја износи 33.412,99 ha, а површина узурпација износи 1.680,60 ha.
| Шира категорија шума: | Површина у ha: |
| Високе шуме са природном обновом | 20,366.66 |
| Високе деградиране шуме | 2,292.54 |
| Шумске културе | 2,541.41 |
| Изданачке шуме | 566.88 |
| Површине подесне за пошумљавање и газдовање | 1,338.24 |
| Површине неподесне за пошумљавање и газдовање | 1,207.26 |
| Узурпације | 1,680.60 |
Шумско газдинство подијељено је на 5 привредних јединица :
| Привредне јединце: | Површина у ha: |
| Кравица-Полом | 4,521.65 |
| Крижевица | 7,846.09 |
| Горњи Јадар | 8,480.71 |
| Лука-Котлијевац | 2,591.23 |
| Саса-Жабоквица | 11,653.91 |
Доношењем Закона о Националном парку „Дрина‟, значајно су промјењене границе Доњедринског шумско – привредног подручја. Територија Националног парка „Дрина‟ је у потпуности на територији општине Сребреница и на територији једне привредне јединице „Лука Клотијевац‟.
Доњедринско шумскопривредно подручје налази се на територији општина Братунац и Сребреница, са јужне стране граничи се са Вишеградским, а са западне стране са Рогатичким и Власеничким шумско – привредним подручјем. Са сјевера и са истока се граничи са ријеком Дрином, односно Републиком Србијом.
Доњедринско шумско – привредно подручје припада прелазно илирско – мезијској области и Сребреничком рејону. Већим дјелом припада низијском и брдском појасу, а мањим дјелом планинском. Читаво ШПП је у распону од 150 m до 1.517 m н.в.
Шумске фитоценозе задржале су се мозаично у зависности од орографско – едафских и антропогених утицаја. Заступљене су:
Нижи положаји припадају шумама лужњака и обичног граба, сладуна и цера (климатизоване за ово подручје), а виши предјели чистим шумама букве и шумама букве и јеле без смрче.
Мање површине припадају шумама са рецентним флувисолима, азоналној фитоценози врба и топола, у брдском појасу шуми китњака и цера на топлијим положајима, шуми букве, на хладднијим. Заравњенији положаји, са дубљим земљиштима припадају шуми китњака и граба.
Доњедринско шумско – привредно подручје налази се у средогорју и нижим планинским предјелима истока Републике Српске . Овдје влада умјерено континентална клима са релативно оштрим зимама и умјерено топлим љетима. Клима овог дијела Републике Српске је доста уједначена, с обзиром да се подручје пружа паралелно са високим планинама, па је уплив мора и копна прилично једнако изражен, мада су израженији елементи континенталне климе.
Подручје се одликује средње хумидном, благом климом у току године, а у току вегетационог периода субхумидном влажном, са осредњом плувијалном ерозијом.
Јужни дио шумско – привредног подручја који је који је углавном на територији општине Сребреница, припада сјеверном ободу унутрашњих Динарида, а изграђен је највећим дијелом палеозојских, мање од мезозојских и терцијарних творевина. Поред наведених супстрата јављају се још и еруптивне стијене и туфови, битуменизовани кречњаци и конгломерати.
На подручју Сребренице сва земљишта се могу подијелити у три групе:
Братуначки дио шумско – привредног подручја улази у састав сјеверног обода унутрашњих Динарида. Читаво подручје је хомогено, јер га чине силикатне стијене дринског палеозоика. То су углавном филити и алевролитски глиновити шкриљци, а затим метарморфисани пјешчари и ређе карбонатне стијене. Осим поменутих срећу се еруптивне стијене (дацити и андезити), туфови, кречњаци и конгломерати. Мезозоик је углавном раширен на потезу Кравица – Дрињача и заступљен је наслагама тријаских пјешчара, мање конгломерата, глинаца и кречњака. Вулканско – седиментна формација је представњена пјешчарима, рожњацима и врло мало дијабазима.
На подручју доминирају еутрични и дистрични камбисоли. На стрмим кречњачким теренима распрострањеним на неколико локалитета на подручју Глогове планине образују се калкокамбисоли и плитки калкокамбисоли.