ШГ „Панос“ Вишеград

ШГ „Панос“ Вишеград

Шумско – привредно подручје ,,Вишеградско” налази се у источном дијелу Републике Српске, на територији општине Вишеграду и припада Горње Дринском подручју, а корисник је ШГ „Панос“ Вишеград.

Шумско-привредно подручје подјељено је на двије привредне јединице:

На истоку, цијелом својом дужином, граничи са Републиком Србијом, општина Ужице. Сјевероисточно са општином Бајина Башта, док југоисточно и јужно са општином Рудо, и ријеком Дрином, са Рогатичким подручјем. Граница са тим подручјем се наставља преко масива Сјемећ на сјеверозападу, и на сјеверу граничи са три ШПП: Рогатичко, Сребреничко и Бајина Башта.

У орографском погледу Вишеградско ШПП се карактерише изразитим планинским гребенима и високим горјем са стрмим до јако стрмим падинама и обалама ријека (Дрина, Лим, Рзав).

У погледу омјера смјесе по врстама дрвета у категорији високих шума са природном обновом на подручју Општине Вишеград, преовладава:

Црни бор (lat. Pinus nigra) је уједно најкомерцијалнија врста дрвета овог шумско – привредног подручја Општине Вишеград.

• Црни бор је четинарско дрво, висине до 40 m. Кора је дебела, избраздана, тамно – сиве боје. Дрво је дуговјечно (до 500 година),
• Распрострањен је на цијелом шумско – привредном подручју,
• Дрво бора је једричаво, бјељика је жућкасто – бијеле боје, уска или широка, осржавање почиње од 40 – 60. године старости. Срчевина је црвенкасте боје. У дрвету је присутна смола, гдје су смолни канали чести и слабо видљиви. Због присутности смоле дрво је дуготрајно и постојано,
• Због својих механичких својстава и трајности црни бор има широку примјену у дрвној индустрији (столарија, намјештај), грађевинарству, бродарству и др.

Смоларење црног бора

На подручју ШПП ,,Вишеградско“ у ранијем периоду, црни бор је намјенски смоларен ради обезбјеђења сировине за фабрике, чији су трагови на стаблима присутни до данас, у виду механичких оштећења на висини 3 m – 5 m од пања.

Коришћење су двије методе смоларења:

• Француска – ради се о уздужном резању, дужине бјеленице око 4 m. Ова метода је била најраспрострањенија на ШПП-у.
• Њемачка – бјеленице су релативно широке (до 30 cm), дужине око 3 m.

Примјеном ових метода коришћени су лимени сливници и ексери који су служили за придржавање посуда за скупљање смоле на висини од 0,30 m  до 3 m, а који се и до данас могу наћи на стаблу или су урасли.

Неопходно је напоменути да је, у наведеном случају смоларење негативно утицало на квалитет црног бора, првенствено на најквалитетнији дио стабла (одањак дуг 4 m – 6 m). Велика механичка оштећења приликом смоларења утицала су да се газдинство, дужи низ година, сусреће са проблемом остварења планиране II квалитетне класе трупца четинара која из наведених разлога прелази у III квалитетну класу.

На подручју ШГ „Панос“ Вишеград налази се и једно од станишта Панчићеве оморике.

Распрострањена је на подручју средњег тока ријеке Дрине, једно веће између Бајине Баште, Вишеграда и Рогатице и два мања подручја на Виогор планини и на планини Радомишљи. Нађено је и једно издвојено налазиште у околини Пријепоља крај ријеке Милешевке.

Послије открића оморика је пренијета и гајена широм Европе са добрим успјехом. Гајена је у Русији, Њемачкој, Француској, Белгији, Финској и другим земљама. По свој прилици оморика има далеко ширу еколошку (едафско – климатску) амплитуду него што би се то могло судити на основу њеног ареала и станишта; ово је резултат првенствено ценолошких односа између ње и сусједних конкурентних врста.

Шумско газдинство ,,Панос” Вишеград, обилује разним производима шума, као што су гљиве (вргањ, лисичарка, смрчак, рујница, благва); шумски плодови (јагода, малина, купина, лијеска, глог, дивља ружа, дивља крушка, боровница, …); љековито биље (коприва, мајчина душица, преслица, црна зова, хајдучка трава, кантарион, …).

У доњем подрињу (Семберији), Дрина једним дјелом чини границу између Босне и Херцеговине и Србије. Дрина се улива у Саву близу мјеста Сремска Рача. Надморска разлика између Шћепан Поља и ушћа Дрине у Саву износи око 358 m.