Заштићена подручја

Заштићена подручја

Заштићена подручја представљају подручја која имају изражену екосистемску, биолошку и геолошку разноликост. Постоји седам категорија заштићених подручја који су усклађени са одредбама ICUN- а, то су : строги резерват природе, национални парк, споменик природе, заштићено станиште, заштићени пејзаж и заштићено подручје са одрживим оришћењем природних ресурса.

ЈПШ „Шуме Републике Српске“ а.д. Соколац, преко својих организационих дијелова, управља сљедећим заштићеним подручјима:

Одлуком општине Калиновик, Јавно предузеће заједно са општином управљач је Спомеником природе „Пећина Кук“.

Управљање заштићеним подручјима

Управљање заштићеним подручјима дефинисано је Законом о заштити пририоде и представља дјелатност од општег интереса. Подручјима управља правно лице – управљач које испуњава стручне, кадровске и организационе услове за послове унапређења, очувања, промовисања природних и других вриједности и одрживог коришћења заштићеног подручја. Исти се одређује Актом о заштити. Уколико заштићено подручје, изузев националних паркова, обухвата шуме и шумско земљиште у својини Републике, министарство надлежно за послове пољопривреде, шумарства и водопривреде повјерава послове управљања у складу са овим законом и Законом о шумама.

План управљања доноси се за свако заштићено подручје за период од 10 година, а за одређена заштићена подручја може бити и предвиђено да се план управљања доноси за краћи период. Планом управљања одређује се начин спровођења заштите, коришћења и управљања заштићеним подручјем, смјернице и приоритети за заштиту и очување природних вриједности заштићеног пордучја, као и развојне смејрнице уз уважавање потреба локалног становништва.

До доношења плана управљања, заштита и управљање заштићеним подручјем спроводи се на основу програма за спровођење мјера управљања који доноси управљач уз претходно прибављено мишљење Завода и сагласност Министарства.

Заштићена природна добра

Према одредбама Закона о заштити природе Републике Српске, заштићена природна добра дијеле се на: а) заштићена подручја; б) заштићене врсте и в) заштићени минерали и фосили.

Заштићена подручја су:

• строги резерват природе – категорија Ia),
• посебни резерват природе (подручје дивљине) – категорија Ib
• национални парк – категорија II
• споменик природе – категорија III
• заштићено станиште (подручје управљања стаништем или врстом) – категорија IV
• заштићени пејзажи – категорија V: –
• заштићени природни пејзажи, –
• заштићени културни пејзажи, –
• парк природе,
• заштићено подручје са одрживим коришћењем природних ресурса ‒ категорија VI: – парк шума, – објекти обликоване природе (споменик парковске архитектуре), (б) заштићене врсте: 1) строго заштићена дивља врста, 2) заштићена дивља врста и 3) заштићени минерали и фосили.

Подручја која имају изражену геолошку, биолошку, екосистемску или пејзажну разноврсност и која су значајна као станишта врста птица и других миграторних врста у складу са међународним прописима могу се прогласити за заштићена подручја од општег интереса. Заштићена подручја могу се прекогранично повезивати са заштићеним подручјима сусједних држава или ентитета. (3) План управљања и мјере заштите заштићеног подручја које је прекогранично повезано са заштићеним подручјем сусједне државе, споразумно се утврђује с надлежним органима те државе односно ентитета, а уз сагласност Министарства.

Строги резерват природе је подручје неизмијењених природних карактеристика са репрезентативним природним екосистемима, намијењен искључиво за очување изворне природе, генетичких ресурса, еколошке равнотеже, праћење природних појава и процеса, научна истраживања којима се не нарушавају природна обиљежја, вриједности, појаве и процеси. У строгом резервату забрањене су привредне и друге дјелатности, а допуштена је посјета, обављање истраживања и праћења стања природе.

Посебни резерват природе је подручје са неизмијењеном или незнатно измијењеном природом, од нарочитог значаја због јединствености, ријеткости или репрезентативности, а које обухвата станиште угрожене дивље врсте биљака, животиња и гљива, без насеља или са ријетким насељима у којима човјек живи усклађено са природом, намијењено очувању постојећих природних одлика, генетичких ресурса, еколошке равнотеже, праћењу природних појава и процеса, научним истраживањима и образовању, контролисаним посјетама и очувању традиционалног начина живота. Посебни резерват природе може бити флористички, миколошки, шумске и друге вегетације, зоолошки (орнитолошки, ихтиолошки и други), геолошки, палеонтолошки, хидрогеолошки, хидролошки и други. У посебном резервату природе забрањено је вршити радње и активности и обављати дјелатности које могу нарушити својства због којих су проглашени заштићеним природним добром (брање и уништавање биљака, узнемиравање, хватање и убијање животиња, увођење нових биолошких врста, мелиорацијски радови, разни облици привредног и другог коришћења и слично).Посјећивање строгог и посебног резервата природе у циљу образовања може се вршити на основу дозволе коју издаје управљач заштићеног подручја (у даљем тексту: управљач).

Споменик природе је мања, неизмијењена или дјелимично измијењена, природна просторна цјелина, објекат или појава, физички јасно изражен, препознатљив и јединствен, репрезентативних геоморфолошких, геолошких, хидрографских, ботаничких и других обиљежја, као и људским радом формирана ботаничка вриједност од научног, естетског, културног или образовног значаја. Споменик природе може бити: геолошки (стратиграфски [историјскогеолошки], палеонтолошки, петролошки, седиментолошки, минералошки, структурногеолошки, хидрогеолошки и други); геоморфолошки; спелеолошки [пећина, јама и друго]; хидролошки (цијели или дио водотока, слап, језеро, тресава и друго); ботанички (ријетки или значајни примјерци биљног свијета, појединачно стабло или скупина стабала, дрвореди, паркови, арборетуми, ботаничке баште и друго). На споменику природе забрањене су све радње и активности које угрожавају његова обиљежја и вриједности.

Заштићено станиште је подручје које обухвата један или више типова природних станишта значајних за очување једне или више популација дивљих врста и њихових заједница. Циљ заштите станишта је: заштита угрожених и ријетких типова станишта, екосистема или аутохтоних дивљих врста; обезбјеђивање повољног стања популација аутохтоне дивље врсте или врста; омогућавање несметаног одвијања неке од животних фаза аутохтоних дивљих врста (мријешћење, парење, гнијежђење, подизање младунаца, презимљавање и друго); заштита крајње угрожених и рањивих врста;  омогућавање протока гена између популација врсте; обезбјеђивање миграторних путева и одмориштa; омогућавање научних истраживања, управљања популацијама и образовања. На заштићеном станишту забрањене су радње и активности којима се угрожава или оштећује један или више типова станишта.

Заштићени пејзажи су подручја препознатљивог изгледа са значајним природним, биолошко-еколошким, естетским и културно-историјским вриједностима, која су се током времена развијала као резултат интеракције природе, природних потенцијала подручја и традиционалног начина живота локалног становништва. То су:  заштићени природни пејзаж,  заштићени културни пејзаж и парк природе. Заштићени природни појзаж је подручје значајне биолошко-еколошке и естетске вриједности, гдје традиционалан начин живота локалног становништва није битније нарушио природу и природне екосистеме.  Заштићени културни пејзаж је подручје значајне пејзажне, естетске и културно-историјске вриједности, које се током времена развијало као резултат интеракције природе, природних потенцијала подручја и традиционалног начина живота локалног становништва.

Парк природе је подручје добро очуваних природних вриједности са претежно очуваним природним екосистемима и живописним пејзажима, намијењено очувању укупне геолошке, биолошке и пејзажне разноврсности, као и задовољењу научних, образовних, духовних, естетских, културних, туристичких, здравствено-рекреативних потреба и осталих дјелатности усклађених са традиционалним начином живота и начелима одрживог развоја. Дозвољене су привредне и друге дјелатности и радње којима се не угрожавају његова битна обиљежја и вриједности.

Заштићено подручје са одрживим коришћењем природних ресурса је подручје намијењено очувању екосистема и станишта, а упоредо с тим и пратећих културних вриједности и традиционалних начина управљања природним ресурсима. Заштићена подручје са одрживим коришћењем природних ресурса су: парк шума и објекти обликоване природе.  Парк шума је природна или сађена шума, веће пејзажне вриједности, намијењена за одмор и рекреацију, у којој су допуштене само оне активности и радње чија је сврха њено одржавање или уређење.  Објекат обликоване природе је вјештачки обликован простор (перивој, ботанички врт, арборетум, градски парк, дрворед, као и други облици вртног и парковског обликовања), односно појединачно стабло или група стабала, који има естетску, стилску, умјетничку, културно-историјску, еколошку или научну вриједност. На овом објекту, као и у простору у његовој непсредној близини који чини саставни дио заштићеног подручја нису допуштени захвати ни радње којима би се могле промијенити или нарушити вриједности због којих је заштићен.

Режими и зоне заштите           

На заштићеном подручју издвајају се зоне у којима се спроводе сљедећи режими заштите:

• Iа степена – строга заштита; спроводи се на дијелу заштићеног подручја са изворним, неизмијењеним или мало измијењеним екосистемима изузетног научног и практичног значаја којом се омогућава искључиво природна сукцесија. Режим заштите Iа степена искључује све облике коришћења простора и активности, осим научних истраживања, контролисане едукације и интервентних активности у акцидентним ситуацијама, које се обављају уз стручно мишљење;
• Iб степена – строга заштита уз могућност управљања популацијама – спроводи се на дијелу заштићеног подручја са изворним, неизмијењеним или мало измијењеним екосистемима великог научног и практичног значаја. Заштита Iб степена дозвољава искључиво научна истраживања, контролисану едукацију и активности усмјерене ка очувању и унапређивању постојећег стања екосистема (контролисано пашарење, кошење, измуљивање, регулисање водног режима и друго);
• II степена – активна заштита –  спроводи се на дијелу заштићеног подручја са дјелимично измијењеним екосистемима великог научног и практичног значаја. Заштита II степена дозвољава управљачке интервенције у циљу рестаурације, ревитализације и укупног унапређивања природног добра без посљедица по примарне вриједности његових природних станишта, популација и екосистема, као и контролисане традиционалне дјелатности које током свог одвијања нису угрозиле примарне вриједности простора;
• III степена – активна заштита и могућност одрживог коришћења спроводи на дијелу заштићеног подручја са дјелимично измијењеним или измијењеним екосистемима од научног и практичног значаја. Заштита III степена дозвољава селективно и ограничено коришћење природних ресурса, управљачке интервенције у циљу рестаурације, ревитализације и укупног унапређивања природног добра, одрживо коришћење, развој и унапређивање сеоских домаћинстава, уређење објеката културно-историјског насљеђа и традиционалног градитељства, очување традиционалних дјелатности локалног становништва, развој инфраструктуре усклађене са вриједностима, потенцијалима и капацитетима заштићеног простора намијењене развоју еколошког, руралног, здравственог, спортско-рекреативног вида и осталих видова туризма у складу са принципима одрживог развоја.

Заштићене врсте и заштићени минерали и фосили

Дивље врсте које су угрожене или могу постати угрожене, које имају посебан значај из генетичког, еколошког, екосистемског, научног, здравственог, економског и другог аспекта, штите се као строго заштићене дивље врсте или заштићене дивље врсте. Строго заштићеном дивљом врстом може се прогласити: врста ишчезла у Републици и враћена програмом реинтродукције; крајње угрожена дивља врста; угрожена дивља врста;  реликтна врста; локални ендемит; стеноендемит;  међународно значајна и заштићена дивља врста и  врста којој је из других разлога потребна строга заштита. Заштићеном дивљом врстом може се прогласити: рањива дивља врста; ендемична врста; индикаторска, кључна и кишобран врста; реликтна врста;  међународно значајна и заштићена дивља врста и врста која није угрожена али се због њеног изгледа може лако замијенити с угроженом врстом.