Шумско – привредно подручје „ Мркоњићко“ смјештено је у западном дијелу Босне и Херцеговине односно у југозападном дијелу Републике Српске. Налази се између 44º 11′ и 44º 34′ сјеверне географске ширине и 17º 15 публике источне географске ширине.
Укупна површина шума и шумског земљишта на подручју ШПП ,,Мркоњићко“ износи 37.086,92 ha, од чега је 29.865,53 ha (80,53%) у државном власништву, а 7.221,39 ha (19,47%) у приватној својини.
Шира категорија шума: | Површина у ha: |
Високе шуме са природном обновом | 13,485.13 |
Високе деградиране шуме | – |
Шумске културе | 1,883 |
Изданачке шуме | 8,208.24 |
Површине подесне за пошумљавање и газдовање | 4,480.00 |
Површине неподесне за пошумљавање и газдовање | 1,635.05 |
Узурпације | 57.42 |
ШПП „ Мркоњићко“ подијељено је на пет привредних јединица:
Привредне јединице: | Површина у ha: |
Овчара | 5,290.01 |
Дубичка гора | 11,315.56 |
Лисина | 7,875.50 |
Димитор | 3,845.12 |
Врановина-Осоје | 1,422.64 |
Површина општине Мркоњић Град износи 68.455 hа, па је степен шумовитости 42,9% што је на нивоу процентуалне заступљености шума (43%).
На ШПП ,,Мркоњићко“ мјешовите састојине заузимају површину 10.766,61 ha односно 49%, а чисте 11.052,85 hа тј 51%. у односу на укупно обраслу површину са процијењеном дрвном залихом.
Према хоризонаталном рашчлањењу шумске вегетације у бившој Југославији (Стефановић, 1977), ШПП припада западно – балканском подручју храста китњака и обичног граба (Querco – Carpinetum).
Са педогенетског становишта све стијене заступљене на ШПП „Мркоњићком“ могу се сврстати у двије групе: карбонатне и киселе силикатне стијене. Печат геолошкој грађи подручја дају једри кречњаци који су заступљени у свим привредним јединицама. Силикатне стијене (рожњаци, пјешчари и шкриљци, филити) су значајно су подређене карбонатним матичним супстратима.
Подручје Мркоњић Града фитогеографски припада Еуросибирски – сјеверноамеричкој регији а унутар регије илирској флорној провинцији која обухавата западне хумидније крајеве и која се карактерише својственим вегетацијским јединицама и флорним елементима.
Према Еколошко – вегетацијској реонизацији БиХ (Стефановић, et.al. 1983) шумско – привредно подручје припада западнобосанском кречњачко – доломитном подручју области унутрашњих Динарида, гдје преовлађују шуме букве и јеле са смрчом (Piceo – Abieti – Fagetum) и њихове скундарне и трајне творевине.
У оквиру овог подручја секундарне шуме букве везане су само за масиве планине Лисине.
Као карактеристичне фитозенозе, према тумачу типолошких карата могу се издвојити:
Према Еколошко – вегетацијској реонизацији БиХ шумско – привредно подручје припада западнобосанском кречњачко – доломитном подручју области унутрашњих Динарида, коју карактерише сукобљавање умјерено – континенталне и измијењене медитеранске климе, а високи планински масиви имају планинску климу.
Највећи дио Мркоњић Града припада брдско – планинском подручју, јер је окружен планинама Лисина (1.467 m), Димитор (1.483 m), Чемерница (1.338 m), Мањача (1.239 m) и Овчара (1.576 m). Између планина се налазе висоравни Подрашко поље и Подови, док су долинска подручја релативно мала и налазе се уз водотоке ријека.
Планина Лисина је једно од најбогатијих изворишта питке воде у Републици Српској, сматра се да постоји око 360 мањих и већих извора.